The Ride Around 2010 - krenuli su

[Space Director]

Pala! Sad su poslali sms, u Magadanu su!

[djodja]

FENOMENALNO Brate alal im sto god se alalnut moze

[Space Director]

SMS korespodencija: Kopljas VS JA


Kopljas: 17600km, pao Magadan!
Ja: Bravooo Nindze!!! Sta sad dalje?
Kopljas: I sta mi nindze sad da radimo?!? Cekamo brod!
Ja: Onaj KAMENARI-LEPETANE sad u sezoni vozi na svakih 10 minuta, ako njega cekate!
Inace im je plan brodom do Vladivostoka, a onda nekako do Seula, a odatle nedje u Sjevernu Ameriku.
Sad cekam da odgovori

[Bato]

Svaka cast Sibirci ,crnogorkog i srpskog porijekla! Bravo!

[mexiko]

Aferim vi ga muraši!!!!

[wulfy]

DAN 25

Jutro je fenomenalno, a pogleda sa brezuljka na kojem smo spavali odlican. Spremamo se na brzinu i put pod noge, ovo je Mongolija, ovo je ono sto smo cekali kao nas je makadam, pesak, zemlja, kamen…
A Vrucina oko 10 pocinje da biva nesnosna, pogotovo sto vozimo vrlo sporo. Makadam je, a mi nemamo previse iskustva u voznji van puta. Negde na prvom odmoru, dok smo kupovali vodu, upoznali smo jednog italijana i jednog Australijanca koji idu za Novosibirsk. Pozalili su nam se da im je pucala guma 3 puta u poslednjih 15 sati i da su je menjali srafcigerom jer drugi alat nisu imali!!! Australijanac je posao na put sa ciljem da promovise neku nevladinu organizaciju i njihove ciljeve (http://www.ride4alife.com" onclick="window.open(this.href);return false;), a italijan je krenuo sa drugarom koji je povredio skocni zglob u toku voznje, pa ce se naci u Novosibirsku. Uz pozdrave se rastajemo, oni odlaze, a mi doruckujemo. Nakon pola sata ponovo srecemo ista dva motora. Na Kawasakiju problem, gasi se kad ubaci u prvu. Posto oni nemaju alata, stajemo i sredjujemo im problem za 10 minuta pa put pod noge. E ovde vec pocinjemo da shvatamo zasto svi govore kako je tesko voziti kroz Mongoliju. Kad krenete ka jednom gradu, postoji po 10 zemljanih puteva koji vode do njega i svaki je pravi. Put los, imamo osecaj da se motori raspadaju. Istina je da smo mi isli malo brze, jer ovo je ono sto smo cekali. Umorni smo, vrucina je ali idemo dalje. Negde na ulasku u !!!! Blazo pada sa motora i opet stajemo. Pesak je, pa smo morali malo i da padnemo. Steta nije velika, ispravljamo Blazov kofer i picimo dalje. Nedaleko odatel, Blazo upada u rupu i lomi stitnink zadnjeg tocka, koji je neposredno nakon toga zavrsio u kontejneru. Umor nas vec savladava, a Mongolija nam pokazuje kakva je zapravo. Nakon pola sata ponovo peh. Ja (Vlada) padam sa motora, koji odlece u desno, a ja preko zadnjeg tocka padam na put. Oko motora je prasina, i prvo sto sam pomislio je da je ovo kraj mog putovanja, jer motor mora da je dobro ostecen. Medjutim, sva steta je malo kriv kofer. Evo i veceras nas buni kako je on uopste pao jer mu je polozaj bio porpilicno nenormalan, kao da se prevrnuo. Uglavnom, spustamo malo loptu i stizemo do grada Murin, a jedno 10 km pre toga izlazimo na asfalt. Morali smo da stanemo da ga poljubimo. U gradu odmaramo na pumpi iplaniramo sta dalje. U jednom momentu primecujemo da sa drugog kraja grada ka nama ide letnja oluja, pracena kisom i vrtlozima koji su nastali od podignutog peska. Krijemo se iza pumpe, zajedno sa motorima. Samo smo spustili vizire na kacigama i cekali. Medjutim, ljubazni radnici sa pumpe su nas pozvali da udjemo kod njih u kancelariju dok nevreme ne prodje. Proslo je nakon sat vremena. U medjuvremenu na pumpi upoznajemo Nemca koji vec peti put obilazi Mongoliju. Kupiuo je jedan UAZ kombi koji mu stoji u Ulan Batoru i on svake godine dodje sa suprugom na odmor. Mi krecemo dalje, vec sad po blatu. Na izlasku iz grada nas zaustavlja policija. Neverovatno su ljubazni, prvo nam pokazuju svoje znacke, zatim legitimacije sa slikom i onda traze dokumenta, vise iz radoznalosti. Negde oko 20h nalazimo mesto za spavanje. Preumorni smo jer je danas bio bas naporan dan, Deo puta koji smo presli je uzasan makadam sa puno kamena. Mislili smo da ce nam se motori raspasti.

DAN 26

Osvanulo je oblacno jutro, a mi smos e toga pribojavali. U glavi nam je bio samo los put od prethofnog dana. Tokom noci je padalo malo kise ali nije napravila blato.
Krecemo dalje i nakon pola sata ulecemo u provalu oblaka, koja je srecom kratko trajala. A iza nje dolazi sunce i fantasticni predeli. Ideja je da se na jug spustimo do magistrale Koja na jugu vodi do Ulan Batora. Do nje je oko 200km. Malo smo se pribojavali loseg puta ali… Put je zemljani ali odlican a predeli… Predeli su nesto neopisivo. verovatno nesto najlepse sto jedna osoba moze da vidi u zivotu. Ljudi su ljubazni, nasmejani i spremni da pomognu… Mi smo odusevljeni. Mongolija je zemlja razlicitosti. Dovoljno je da vozite nekoliko sati i da sa zelenih proplanaka stignete do necega sto neodoljivo podseca na savanu i Afriku. A zatim pesak, pa opet zelenilo, a sve to ispresecano brojnim potocima. RAJ! Naravno, Blazo ni danas nije uspeo da ostane ceo dan na motoru pa je BMW opet poklekao. Pad nije strasan ali smo opet morali da ispravljamo kofere. Uglavnom, idemo dalje i oko 20h stizemo do naseg cilja za danas, magistrale. A magistrala je zemljani ut ali sto puta losiji od ovih kojima smo danas vozili. Ulogorili smo se pored reke i konacno stigli i da se okupamo. A mesec je pun… Znamo da smo dosadni ali Mongolija je prelepa,

DAN 27

Jutro je dusu dalo za voznju. Spremamo se i malo kasnije nego obicno krecemo. Opila nas je lepota od prethodnog dana, a i okupali smo se pa prija.
Plan za danas je da napravimo sto vise kilometara kako bi sutra uvece uspeli da stignemo do Ulan Batora. A put, katastrofa! Mi jesmo posli da vozimo offroad ali ne i da potpuno razvalimo motore. Ne mozemo ni da vam opisemo kakav je put kojim smo vozili danas. To je magistralni put ka Ulan Batoru, a lici na sve osim na put. Zapravo to je mreza puteva kroz polja, koji su pescani, zemljani, a najgore je kad dobijete mesavinu jedno od ova dva sa kamenjem. Bas je tesko voziti kroz Mongoliju. Neki od nas su pocetnici u offroad voznji, neki ne ali svi skidamo kapu svakome ko je vozio kroz ovu zemlju, pogotovo Danetu i Komi. Mi smo svoj deo offroad-a vozili kako smo najbolje znali ali dzabe, prosecne brzine su nam katastrofa. Ipak moramo i da sacuvamo motore, imamo mi jos jedno 20,000 km da vozimo pa ne bi imalo smisla da ih potpuno unistimo ovde. Da dan bude interesantniji opet je ucinio Blazov BMW koji se ponovo nasao u pesku, ovog puta bez neke stete. Inace, predeli su i dalje fenomenalni, a danas smo presli preko prevoja koji je visok 2560m. Los put i vrucina su nas potpuno slomili ali nada se pojavljuje negde oko 18h kada nailazimo na magistralu koja je u izgradnji. Zatvorna je tj kola na nju ne mogu ali mi smo nasli nacina da udjemo motorima. Na svakih par km postoje zemljane prepreke da se neko ne bi pravio pametan i vozio ali mi smo ipak odlucili da idemo tuda. Vrlo malo asfalta ali zato dosta dobro utabane zemlje nam je malo olaksalo voznju. Oko 21h stizemo u Cetereg i na izlazu spavamo. Danas smo napravili 370 km i jos nas oko 400 deli od Ulan Batora. Inace smo do sada presli oko 10,700 km. Picimo da se odmorimo, pa sutra na put ponovo. A onda interenet pa cete lepo sve ovo da procitate

DAN 28

Idemo za Ulan Bator! Vec nas boli glava kad pomislimo na onaj los put ali izdrzacemo..
Medjutim, nakon nekih 20km klackanja iznenada izlazimo na solidan put a onda na asfalt. Odusevljeni smo i picimo super. Zastali smo u prvom gradu da promenimo novac i tu upoznali grupu japanskih turista koji su bili odusevljeni ali i misle da nismo normalni.
Nastavljamo dalje i na pumpi vidimo da se na Blazovom BMW-u iskrivila potporna spona koja povezuje ram sa kardanom i da cese zadnju gumu. Nemamo nacina da to sad popravimo ali kad stignemo u Ulan Bator moracemo to da resimo sto pre. U medjuvremenu vispreni Milic je uspeo i da padne na nekom sljunku i da slomi i drugu maglenku, migavac i da iskrivi sipke koje nose vizir. Sad nas sve to ceka kad stignemo u Ulan Bator. Jos jedno 20km loseg puta i vrlo brzo stizemo u Ulan Bator. Prema preporuci australijanaca koje smo upoznali, pronalazimo Oasis guest House i odusevljeni smo. Ima 6 gerova i iznajmljujemo jedan.. Krevet, tus, klopa, internet, a dvoriste prepuno motora i vozila avanturista.. Tu rasklapamo BMW i popravljamo sto se popraviti moze. Ispravljamo i sponu ali ce definitivno morati biti zamenjena. Celo vrece smo proveli pricajuci sa australijancima, dancima, nemcima, toliko je neverovatnih iskustava, sudbina. Svasta ljudima pad ana pemt. Neki rade po dve godine pa daju otkaz i putuju godinu, a neki opet zive od ove vrste zivota. Sutra opet ka Rusiji pa onda Sibir. Ko zna sta nas sve tamo ceka, ali to je avantura. Iskoristili smo priliku da se malo ispricamo sa porodicama, vidimo decu, posaljemo izvestaje…

Inace bilans Mongolije:

1. Dakaru malo ogreban kofer – Baku je zakacio neki kombi dok je stajao
2. BMW Adventure – iskrivljeni koferi (ali i ispravljeni), pukla plastika koja stiti zadnji tocak, iskrivljen vizir, pukle obe maglenke, pukla spona ka kardanu
3. Africa – iskrivljeni koferi (ali i ispravljeni)

DAN 29

Uh, danas dan laksi nego ikad. Ustali smo oko 7, promuvali se po kampu, doruckovali, malo popricali, procitali mail. Onda se lagano spremili i pravac Ulan Ude (Rusija). Do granice je nekih 340km i na nju smo stigli oko 13h. E sad, kao i uvek, ceka nas neko brdo papirologije, cekanja. Na mongolskoj strani ide solidno sve dok nismo dosli do carinika koji je hteo da pregleda motore. Prvo je krenuo na Afriku i isao je dotle da je otvarao kesicu sa stapicima za usi i onda gledao unutra i mirisao ih Prodje nekako i to i dodjosmo kod brace Rusa. A tamo nas iznenadise, pozvase nas preko reda i vrlo smo brzo zavrsili. Fenomenalno! Pravac jedan mali restoran na granici u koji smo svratili kad smo isli u Mongoliju. Ako se secate, lik govori engleski i u restoranu ima slike svih ljudi koje je upoznao, a koji voze motore i bicikle. Obecao je da ce biti na zidu i nasih slika ali kaze nije stigao Malo se odmaramo pa pravac Ulan Ude. Temperatura je bila ok sve dok nismo presli granicu, a onda pocinje da bude bas hladno. Negde oko 22h stizemo na 20km od Ulan Ude-a i postavljamo sator, spremajuci se za jednu hladnu noc. Sutra je plan da stignemo do Cite, koja je udaljena nekih 500km, a odatlew krece avantuira do Jakutska. DO tad, sve vas pozdravljamo i zahvaljujemo se sto pratite nasu avanturu.

[wulfy]

DAN 30

Danas pravac Cita, da se konacno priblizimo tom Jakutsku. Prvo idemo do Ulan Ude-a da podignemo pare i idemo dalje. Nije vrucina kakva je bila ovih dana. Ali.. Na parkingu ispred supermarketa smo videli da je na Ninovom BMW-u pukao donji sraf koji drzi amortizer. Resenje lezi u zameni Posle jedno 20-ak minuta uspevamo da nadjemo radnju kojua prodaje srafove. Nije imala neki izbor ali smo uspeli da pronadjemo otprilike sta nam treba. Popravka na parkingu traje oko pola sata. Tu i upoznajemo Nemca koji ide biciklom do Vladivostoka. Kaze da ce mu trebati jos 5 nedelja. Sve sto covek radi mozete pogledati na http://www.thomasmeixner.de" onclick="window.open(this.href);return false; . Mi nastavljamo dalje i ceo dan provodimo u voznji. Negde oko 21h dolazimo u Citu i pokusavamo da nadjemo internet centar. Na autobuskoj stanici nailazimo da jednog momka koji se ponudio da nam pokaze gde je centar. Seo je nazad Ninu na gume i krenuli smo. U toku puta se sa Ninom ispricao i kad smo dosli do internet centra, ponudio se da spavamo kod njega. Nismo bili sigurni sta da odgovorimo, sto zbog toga sto ne znamo ko je, a sto zbog toga sto ne mzoemo tek tako motore ispred zgrade da ostavimo. Pada dogovor da odemo i vidimo kako to izlgeda. Zgrada velika, stan 120 kvadrata, a mali sam zivi u njemu. Dodosue nema ni namestaj ali to nam nije smetalo Motore smo ostavili u blizini, na parkingu koji se placa i koji ima cuvara. Inace, momak ser zove Ruslan i studira, kako je rekao administraciju. Plan je da ujutru odemo do prodavnice guma da pogledamo ima li off road guma. Vladine i Blazove gume su se strasno pojele (Metzeler Karoo 2 MCE). Istina je da smo ih stavili ranije nego sto je planirano, ocekujuci odmah makadam u Mongoliji ali su se bas brzo potrosile. Gazeci sloj je jako los. Nadamo se da ce izdrzati. Ako ne, imamo ove za asfalt Inace Cita je grad od oko 400,000 stanovnika i nalazi se u Zabajkalskom reonu. Kada smo mi stigli temperatura je bila 41 stepen i kazu da je to normalno za ovo dob godine. Zimi je temperatura izmedju -30 i –45 stepeni. Potpuno neverovatno zvuci da je raspon temepratura u jednom gradu u toku godine u 100 stepeni. Sreca, mi smo dosli kad je toplo.

DAN 31

Danas nije pretoplo kao juce, bar ne ujutru. Prvo odlzaimo do radnej sa gumama ali nista ne pronalazimo. Nista, nastavljamo put na ovim gumama pa koliko izdrze. Do Skovordina, mesta na kojhem skrecemo na sever ka Jakutsku ima oko 750km. Asfalt je super pa smo se nadalki da cemo uspeti to u danu da predjemo. Na izlasku iz Cite nas zaustavlja policija, rpegleda dokumenta. Tu upoznajemo dva Ukrajinca koji na motorima idu do Vladivostokai nazad. Posle sat voznje nailazimo na radove na putu tj na greder koji pokusava da probije brdo kaena dugacko 60-ak metara. Posto vidimo da je slabasan, odlucismo da probamo da prodjemo odmah pored, preko neke uzvisice. Malo je strmo i svce je krupanb kaen. Dogovorismo se da idemo jedan po jedan, a da ga druga dvojica pridrzavaju. Nakon pola sata smo prosli sva trojica. Ali nakon 100m je cekala drga gomila kamenja, koju je srecom druga masina vec probila. Tu se stvorila mala guzva pa smo morali da sacekamo 10-ak minuta. Kad je doslo vreme za pokret.. Nema pokreta, Afrika nema kontakt. A napolju nam se cini da je 100 stepeni, mi u odelima i cizmama, prasi na oko nas, a sad treba sve rasklapati jer smo u prvi mah mislili da je regler. Ispostavilo se da se sraf na – klemi olabavio. Uh, kako smo samo srecni bili 10-ak min posla dok se sve skinulo sa motora i vratilo i idemo dalje. Nismo presli ni par km, novi peh. Zadnja guma na Africi puca. A napolju je jeos uvek pakao. Sta ces, moramo dajhe menjamo. Dok smo pakovali motore i podmazivali lanac pocinje pravi letnji pljusak. Uopste nam nije msetao, bas nas je rashladio kako treba. Valjda je kraj pehovima. Put je dobar, na momente ispresecan sa po par km makadama ali nam to ne smeta. Na jednom od tih makadama stajemo da se dogovorimo sta cemo dalje, jer je skoro vece, ceo dan nismo snita jeli, a vode nemam vec jedno 4 sata. Nino je otisao da piuta radnike gde je najbliza pmpa, a Afrika opet nema kontakt. E vec sad pocinje da me (vladu) nervoza. Opet skidajs ve po vruini, u sred nekog makadama, gde se, cim neko prodje digne oblazk prasine. Da sve bude gore, cim staemo, oko nas je gomila muva, osica i obada koji bukvalno kidisu na nas. Nakons to smo opet skinuli akumulator, ustanovili smo da se – klema sa akumulatora otkinula! Kako, pojma nemamo. Nalazimo neko resenej na brzinu, a trajno ce sacekati Ameriku i kupovinu novog akumulatora. Postavljamo sator pored nekog potoka, a toliko je insekata da smo jedva sator postavili. Vecerasa smo jos uspeli da promenimo Ninu ulje u motoru i da malo bolje pricvrstimo klemu na akumulatoru. Sutra ustajemo ranije kako bi sto pre stigli u Jakutsk.

DAN 32

Federalni put M 58 za Khabarovsk. Mi idemo do Skovordino-a gde tre ba da skrenemo na sever put Jakutska. Do Skovordina je oko 440km, a put je odlican. Mozda je makadama tj radova bilo na jedno 15-ak kilometara puta. Predeli su super, sve je suma oko puta. Primecuje se da je na dosta mesta gorela, jer je ovde sezona sumskih pozara szbog visokih temperatura preko dana. Na svakih 40-ak kilometara pored puta je parkirano po jedno vatrogasno vozilo za slucaj da negde gori. Negde oko 14h stizemo do Skovordina pa pravac sever. Inace, Bolot iz Jakutska, novinar koji nam je informacijama pomagao u pripremi puta, nam je poslao informaciju da je neki Irac pre nedelju dana prosao putem od Cite do Jakutska za tri dana. Prvi dan Cita-Skovordino, drugi dan Skovordino – Arden i treci dan Aredn – Jakutsk. Malo smo poelteli zbog ove informacije. Medjutim, na terenu nas ceka nesto sasvim drugo. Danas smo presli 350 km tim putem (ukupno danas 750). Kisa je padala pa je put zapravio bio blato. Svaka Ircu cast ako je uspeo da deonoicu od 730km odvozi za jedan da, po ovakvom putu. Cak i ako mu je bio suv put to je bas majstorstvo. Veceras smo vozili do 23h i na ulasku u jedno od mesta na putu ( nesecam mus e imena) zaustavlja nas policija na DPS punktu. Nakon kontrole dokumenata pitali smo ih mozemo li tu da spavamo jer imaju ogradjeni parking. Bili su vrlo ljubazni i dozvolili nam. Skuvali su nam caj i pokazali snimke kako im lisica ulazi u kancelariju kako bi pobegla od zime (napolju je bilo -50). Objasnili su nam da ako vidimo malog medu na putu, ne stajemo vec samo produzimo jer je uobicajeno da se mladunci setaju po putu, a da ih majke prate iz obliznjeg sumarka. Vec vidimo da ce se u ovoj regiji spavati u gostionicama Ugalvanom, plan je da za dva dana budemo u Jakutsku. To znaci da moramo svakog dana da vozimo po 350km, sto i ne bi trebalo da bude problem, samo ako ne bude jos kise.
Inace, do danas smo presli oko 14, 800km i do Magadana imamo jos otprilike 2000km. Svaki dan komentarisemo kako je neverovatno gde ljudi u ovim krajevima zive. To su mala sela, povezana makadamom sa glavnim putem (koji je vrlo moguce takodje makadam) i udaljena mnooogo kilometara od vecih gradova. Drvene kuce sa blind vratima su normalna pojava.

DAN 33

Kakv dan…. Kisa je padala od ponoci, nije stala. Jutro jos gore nego noc, sipi ona sitna, najgora kisica. Nesto smo sator namestili kao kakvi amateri pa nam je i malo vode uslo i pokvasilo Blazovu vrecu i moju podlosku. Spremamo se i ceka nas odmah jedno 30km asfalta. Navlacimo kisna odela i onda krece makadam i blato. Ovo nikad nismo iskusili. Na jednoj dugackoj nizbrdici Afrika se gasi. Prvo sto smo pomislili je da je nestalo goriva. Medjutim, nismo mi te srece. B;ato na sve strane, potoci nastali od kise teku niz brdo, a mi rasklapamo motor. Problem su kontakti na pumpi za gorivo koji su se bili zalepili. Imamo rezervne ali odlucujemo da ih ne menjamo, jer smo ove uspeli da razdvojimo. Kisa je, za divno cudo, stala dok smo ovo radili. Nastavljamo dalje, a kisa ne prestaje. Vozimo bas polako jer je put ocajan. Ninov zadnji amortizer je iscureo pa nam i to malo zadaje muke. Ali to nije sve. Na jednom pravcu, sa Vladinog kofera ispada dno i stvari se prosipaju po putu. Cuveni Touratech… Danas nam bas nesto ne ide ali vo\imo dalje. Stizemo u Aldan i tu stajemo da sipamo gorivo. Jedan gospodin nam objasnjava da do sledeceg grada, koji se zove Tommot ima jos 65 km i da je dalje do Jakutska nesto sto oni zovu zemlja medveda i da su tu oni vladari. Preporucio nam je da obavezno spavamo u naseljenim mestima ili negde gde ima ljudi kao sto su policijske postaje, odmorista kamiona. Na pumpi podmnazujemo lance i shvatamo daje lezaj volana na Africi skoro gotov. Napravio je zljeb i uzasno je tesko upravljati. Uz to, Vladu jos od jutros boli ruka… Vozicemo tako pa koliko danas predjemo. Do veceri smo uspeli da stignemo do nekog sela u kojem se nalazi baza za radnike koji prave prugu do Jakutska. Na obali recice postavljamo sator. DO Jakutksa nam je ostalo oko 300km i nadamo se da cemo sutra to lagano preci. Culi smo se sa nasim kontaktom, Bolotom iz Jakutska i sutra se vidimos a njim posle 17h. Moramo da probamo da zsmenimo lezaj volana na Africi.
Inace, ovaj deo Sibira je uglavnom suma, sve do puta. Dvrece je uglavnom jela, i suma je toliko gusta da covek ne bi mogao sator da postavi. Svi nizi delovi su zapravo mocvara. Ima dosta sume koja je gorela jer je ovde sad vreme kada je najvise sumskih pozara zbog visokih dnevnih temperatura.

Do danas smo presli preko 15,000km i trebalo bi da do Magadana predjemo 17,000. Tacnu cifru cemo vam javiti.

[ice]

što dalje?!?! štoooooo daaaaaljeeeeeee?!?! znam ja što dalje, "motore" na voz i pravac doma e će s njima u muzej jedino moć greote
Magadan pao... čoječe, alooooooo prešli su najgore!! danas u sred grada bio kad mi je poruka stigla, osmijeh mi je bio ka da mi je Sabrina Ferilli ponudila erotsku masažu pu pu pu daleko bilo

[OBIS]

Bravo momci, sve ovo zvuci tako nevjerovatno dok sjedim na poslu i citam ove ludacke izvjestaje. Bravo momc i svaka cast samo naprijed,to sto radite ne moze bilo ko a vi ste dokazali da ste ustanju da se izborite sa svim problemima koje donosi ovakav put. Jos malo pa Amerika i onda laganica......

[kojot]

Cuo sam se sa Vladom i Blazom, ostavili motore za ukrcaj na kontejnerski brod,
oni imaju kabinu, sjutra krecu za Vladivostok, put traje pet dana pa onda
hvataju brod za juznu koreju
Zdravi i dobri, vele odlicna atmosfera (pet dana odmora na brodu)
i sve pozdravljaju