Šta se promašuje u ovoj Zemlji

[Endurio]

Hej, Slovenci jos ste živi,
Posle puteva naših djedova,
Dok za narod srce bije,
njihovih motora,
...

[ice]

Hej, Slovenci jos ste živi,
Posle puteva naših djedova,
Dok za narod srce bije,
njihovih motora,
...

vozi vozi enduro po planini
i po dubokih potokaaaaaa
paaaadaj skaaači, deri svlaaaaaačii
nikad neeee oduuustaaaaaj
NIKAD NEEEE ODUUUSTAAAAJ!!

momci, nestvarno i prelijepo djeluje ova avantura. čekamo dalje izvještavanje i makar javljanje jednog međeda!

[Du-Monster]

Kakva priroda.. Za Bogu plakat..

Prekrasno!

[NikGold]

LJUDIIII dobro se pazite ovih ludaka-manijaka i pravih no limit bikera .
Romane ja samo sam pokušao da uzvratim na tvoj prijateljski gest u SLO i na tvoje gostoprimstvo , i hvala vama na predivnom druženju i na tome što sam sam dosta naučio od vas.
Kucamo se porukama Roman i ja zadnjih par mjeseci i planiramo našu zajedničku enduro vožnju. Plan je bio da ih dođe šestorica iz SLO i odavde par nas, ali planovi su jedno a u realizaciji je uvijek to malo skromnije naravno na štetu odsutnih .
Kada sam se sreo prvog dana u NK sa momcima prvo sam pomislio pa dobro malo će mo da prašinjamo i fino prošetamo. Naravno svako bi tako pomislio kad bi vidio sa kakvim motorima su došli . Nova mala tenera je suva 186kg ,sa 10-15L benzina i nešto malo prtljaga je već preko 200kg. Stara super tenera i afrika imaju oko 235kg +-(Moj DR je 135 kg sa punim rezervoarom od 10 L ).
Prvog dana čim smo sjeli na motore i počeli da vozimo rekoh da vidimo đe smo. Ski staza Vučije nije prestrma ali ima i par strmijih dionica, ja pun gas uz brdo kad ono međutim svi prozujaše pored mene kao da su na dvotaktnim zujalicama. Tu počinje Gremo Stari - što znači samo pun gas na našem zajedničkom jeziku - srpskoslovenačkošpanskoengleskom.
Moram iskoristiti priliku i da se izvinem momcima jer sam često forsirao tj zaboravljao da se oni mnogo brže umaraju od mene zbog same težine njihovih motora ali sam se pravdao da su puno bolji vozači od mene i da imaju petog odnosno šestog druga- jokera dobro znanog kao Džek, Jack Daniels .
Ovog prvog dana smo proveli na motoru preko 12 sati offroada i imali 2xprobijenu gumu i svima je nestalo gorivo po jednom sem meni dva puta i Roku je spao lanac i nešto se malo gušio motor - kako i neće kad je starina (motor je 93 god) posisala iz rezervoara sve moguće trunje koje se taložilo toliko godina. I naravno uzuzetno teška kamena podloga Maganika i Prekornice.
Mislio sam dadolazi 6 ljudi iz SLO pa sam bio rezervisao hotel, a premda ih je došlo samo 4 i ja peti a moj stan je bio prazan sasvim logično mi je bilo da spavamo kod mene.
Medju zadnjim slikama je drveni most na Morači u Međuriječju, a motorima smo ulazili malo pud kanjona Mrtvice , eto male ispravke

[Ni3ous]

Hvala vam momci, lijepo je čitati vaše poruke, pa tako vidim i ja nešto drugo i drugačije preko oči nekoga drugoga, kako je to on vidio sve šta se dešavalo itd...
Kdje smo ono stali..

Sljedeči dan nam se pridružio na terenu i Peter sa svojom Africom Twin, koju ima prerađenu vrlo dobro, ima WP sprednje wiljuške, Ohlins otraga, podignuo je cijeli motor, pa je tako lakše proči i najnemogučije terene itd...
Evo fotke kad se mi jednog dana provozali stazom pored aerodroma Ljubljana, kažu da se pilot Boeinga 737 prestrašio kod slijetanja - zamalo što ga Peter nije skinuo sa Afrikom.



Znači tog dana ustvari počinje da se vozi No Limit!
Mah šalim se, nismo mi ništa posebni, da neko to ne povjeruje, ali malo ludi, to jesmo.

Tako mi počinjamo sljedeči dan ispred Jankovog stana, bilo je vrlo vruče taj dan. A malo smo i kasno krenuli, zbog toga što je prošle večeri naš prijatelj Đžek bio vrlo zabavan i išli smo spavat kasno, a i vozili smo dugo prošlog dana. (da neko ne zaboravi do otprilike 10-11 sati u noč)


Mi se tako več dignemo iznad Podgorice u sjajajnu panoramu, kad Janko primjeti da je izgubio čep za ulje motora.


Pa se on okrenuo i išao nazad u grad da potraži taj čep, kojeg je i pronašao nazad na nekoj ulici Podgorice.


A mi smo međutim srijebali Nikšičko u ovoj sjeni i malo odmaramo.


Nije prošlo mnogo vremena, več se mi vozili ovim putevima, i srijeli smo francuze za terencima, bilo mnogo tih otmjenih đžipova, koje smo sreli na uzkom terenu...


Zbog toga, jer slabo pamtim sva imena planina kdje se smo se vozili ne bih želio da vama koji dobro poznajete teren govorim kdje smo bili, pa ne bih želio ni da pogriješim, pa se nadam da če mi tu Janko pomoči oko dnevnih checkpointova koje smo odvozili.

Poslije nekih niz i uzbrdica došli smo do (Rikavačkog?) jezera.


Naravno naprijed smo mogli da idemo i putem, ali zašto, kad možemo da izgubimo 15 minuta i iscrpimo se ovim priječenjem ovih skala




E tu smo se vozakali tog dana, ovaj put nisam pogriješio


Još jedan od mnogih prljepih katuna u MNE!


Ispred nas je bunker na samoj granici sa Albanijom, pa smo morali obilježiti i taj trenutak na toj točki. A i brda iza nas, su nešto posebno.


Vozim teškim terenom več 2 dana, mnogo ustrog kamenja, ali Michelin Desert koja je vidjeti slabo, još se uvijek dobro drži. Ne ispada mi iz mozga, pa je tako provjeravam na mnogim postancima i nadam se da če izdržati cijeli taj trip, inače to znači nekoliko logističkih nevolja da je zamijenimo sa Mitaskom, koja me čeka u Podgorici.


Tako mi vozimo preko nekoliko hribova, Janko nas tera, jer kao što rekoh, malo je zaboravljao, da smo mi mnogo težiji i brže se umorimo, ali razumijemo mi njega, on je na zadatku, da nam štoviše razkaže i da vidimo što više lijepe prirode u MNE, a toga je mnogo mnogo.
Tako mi brzo stignuli i do (Margerite?) Pa je ilo previše mamljivop, da se ne penjemo.


Ali to jasno nije tako ravan teren kako se čini a nije ni najmanje tako gladak kako je vidjeti, ima mnogo skala, stepenica i luknji, pa se motor težko penje i gubi snagu i prijam...


Janko:


Peter je došao do prepada, mogao je da padne preko stijene iza njega, ali znam ja njega, dobar je tekničar i nisam se bojao, da če pasti, kad treba da okrene motor i pušta se nazad dolje. Bili smo ovdje na 2200 metara po GPS-u.


Malo se razgledali, odmorili i onda se šumskim utevima spustili nizbrdo i u sljedeče planine


Malo naprijed nam se otvorio taj pogled:


Malo više sretnemo se sa menasima



Pored ove crkve


Pa se zaustavili, popričali, Janko ko uvijek, čini se da sve poznaje i tako nas menasi pozvali na rakiju


Nije bilo pola sata, kad mi več kod njih odmaramo se, malo da pojedemo i popijemo koju rakiju i malo popričamo.


Bilo je to zanimljivo izkustvo.
Odvozili smo več mnogo ovog dana, osim 20 kilometara iz Podgorice, sve je drugo bio makadam i to mnogo kamenja.
Nismo se bunili, to smo i tražili, lai bili smo umorni i taj odmor bio nam je vrlo prijatan.
Izpod kuče bio je i izvor hladne vode, kdje smo mogli da napunimo naše Camelback-e, jer bilo je vruče i naporno i dnevno popijemo i preko 5 litara vode.
Vrlo smo zahvalni, što su nas menasi primili u goste i nudili nam sjenu i prostor da se odmorimo i međutim popijemo i koju rakiju.

[NikGold]

Grupna fotka je sa Širokara krivodoljskog kod stražare od karaule i sa lijeva na desno Naćo-xtz660tenere , ja-dr350, Peter-africa, Rok xtz750supertenere i Roman-xtz660tenere.
Odmah ispravke ,nije Margarita na Margaritu smo išli posle već Carine ispod Kučkog Koma. Peter je baš bio na par metara od provalije koja bi nas povela prečicom do Opasanice i Margarite . Visina na koju smo se popeli je oko 2050 mnv. Crkva je na Sumoru - Crkva Pokajnica i ima konak koji pripada Cetinjskom manastiru i tu su monasi Ignjatije i Danilo -moji prijatelji , premda neko i ovaj lokalitet naziva Carine.
Moram napomenuti da mi nikad nebi na um palo da se pentram sam po ovim stranama ali kad imate ludake sa sobom nemadoh kud. Sto puta sam se pokajao sto sam zaratio sa alkoholom jer kad čoek drmne 2-3 više nema straha a ovako nasuvooo .
Znači cepaj dalje Sumor-Bijele vode-Opasanica- Margarita - Opasanica- Bare kraljske (ovu dionicu sam ja vozio pravi motor posle dugo vremena a Roman moju igračku)-Štavna
Izuzetno je bilo vruće a put prepun potoka i bara tako da su nam noge stalno bile mokre. Posle prvog dana i provedenih 14 sati u mokrim čizmama bio sam se prepao da je to kraj avanture za mene jer uveče kad sam se sazuo stopala su mi bila skuvana i totalno raskišana. Nisam mogao da stojim na nogama ali masaža i kreme su me jedva povratili i naravno sam ukapirao zašto su se momci prethodnog dana izuvali čim stanemo duže od 10min. Od tada mi nezaobilazni dio opreme postaju i japanke .

[Bandit]

Ja sam mislio e su Rusi ludi...

[Roki]

svaka vam cast, prelijepo

[sLowRider]

Uzoraste ni istok uzduz i poprijeko! Svaka cast!

[robilad]

bravo , tako se uziva