2xSaša i 2xMilan. Kafa, rakija, ovo ono. I oni nam crtaju mapu kuda da idemo ljepšim putem za Donji Milanovac i Đerdap. Takođe nude i smještaj,prenoćište za stvarno smiješne pare. Sve naj za momke! Razmijen se brojevi (kasnije su nas i kontaktirali da vide jel sve ok). Zahvalili smo i palimo dalje.

Put na koji su nas poslali bio jeodličan za vožnju. Tako su i rekli da će bit. Da smo pošli onuda kuda smo trebali, bilo bi mnogo dosadnije. Ovako extra!
Na tom putu nalazimo i mjesto za prvo kampovanje.

Razapinju se šatori, i sve po redu kako valja.

Vatra, malo hrane i tako to.

Kamp je bio između dva sela. Jedno se zvalo Luke, a ovom drugom nisam ime zapamtio. I tu noć je bila igranka u Luke. Skupljala su se oba sela. Kako smo bili pored puta, tako su svi mještani ovog drugog sela iskoristili priliku da nas pozovu na veselje. Ali baš svako ko je prošao zvao nas je da im se pridružimo. Ali ipak umor, vožnja i sve ostalo su učinili svoje, pa nismo pošli. Šteta!
Ujutro rosa i kiša po motorima. Padala je malo tokom noći.

Ali naravno kafa i kompletno pripremanje za dalji put, na tenane.

Dalje je put bio dobar. Blage krivine, šuma itd. Ništa nešto posebno nisam slikao, ali ovo groblje, i poruku ljudi koji su odatle, jesam.

Polako, nazire se Dunav. Znači da smo na dobrom putu.

A Dunav je velika voda!

Na drugoj strani, ona obala, je sledeća zemlja u koju idemo. Rumunija.