Lago di Garda


Parkirani pred Gardaland

E sreće moje kad sam ođe ušao...


A tek na ovo kad sam sio...


A ovako to izgleda u toku vožnje 

Završena avantura u Gardalandu ide se na piće u prelijepo malo mjesto na samom jezeru Peskiere del Garda i tamo kuliramo u ručku. Italijani nisu ni malo jeftini, ali jednom u godinu kad se putuje otvoriš se i ne kukaš previše

Peschiere del Garda

Opraštamo se od Italije i skupog benzina i ulazimo preko Lugana u Švajcarsku. Put čini mi se nikad ljepši! Predjeli baš onakvi kakve ja volim, prolazak kroz dio Alpa, i putevi fenomenalni.
U Švajcarsku inače nema naplatnih rampi za autoput nego se kupuje vinjeta. Kako ne postoji vinjeta za 7 ili 15 dana može se kupit samo na godinu koja košta 30e. Saznavši to izlazim iz radnje i odlučujem da iskuliram bez vinjete tih par sati vožnje. Utoliko izlazi brat iz radnje i na nestručnom engleskom me pita treba li mi vinjeta, daće mi je upola cijene. Malo skeptičan idem da vidim o čemu se radi, a on iz gepeka vadi šoferšajbnu i skida s nje novu vinjetu koju mi predaje. Ana ide do parkiranog auta da provjeri jel ista kao ova i dok mi potvrđuje na tečnom balkanskom jeziku ja vadim 10e i dajem junaku a on mi odgovara sa HVALA. Mi u plač od smijeha, on Bosanac koji bauštela po Švajcarskoj pa se snalazi i ovako po malo

Malo Švajcarske

Iz Štutgarta nemamo fotki interesantnih za ovaj forum, ali moram napomenut da oni nisu imali blage veze da im dolazimo u posjetu, a cilj posjete je bio čestitka na rođenoj Leonori prije 20tak dana od našeg dolaska. Fino smo našli smještaj, zakucali na vrata a oni zamalo pali u nesvijest..
Uglavnom poslije Štutgarta nastavljamo ka Austriji ali smo u velikoj dilemi dal da idemo na Salzburg jer je tih dana bio haos zbog poplava u Evropi, a dio puta preko Salzburga je bio rizičan i zatvoren na momente. Mi se odlučujemo ipak da idemo tuda pa kud puklo...
Kako se primičemo tom dijelu gužve počinju biti kilometarske, a zaustavnom linijom proleće kamion 80kmh te ja za njim. Kako mu se primakoh počet plakat od smijeha kad sam vidio tablice – NS. Prestižem čovjeka i kažem „majstore, snađe se ti a?“ a on odgovara „a štaaaa ćeš brate, mora se!“.
Stižemo u Beč i mislim da je nepotrebno govorit koliko je lijep taj stari grad. Istorija svuđe kao i Balkanci. Na svaki korak se čuje naš jezik ali mi se pravimo englezi i slikamo i uživamo u katedralama i uličicama...

Završen obilazak Beča i sledeća destinacija je Budimpešta. A tamo – tek poplava. Gradu fali metar da bude u totalnom haosu, više niko ne slika sami grad, svi slikaju nabujali Dunav koji prijeti katastrofom. Sreća moj žuti bus je ujedno i amfibija pa ako dođe do izlivanja nema zime za nas..
Lijep sunčan dan nam dozvoljava da se šetamo strogim centrom i slikamo Dunav nikad viši




Niko na pješački da stane!

A do parlamenta se moglo samo brodićem s prednje strane...

I nas je Sovjeta 400 miliona!


Iz Budimpešte vatamo autoput krzo doooooooosadnu Mađarsku i ulazimo u Srbiju. Tamo već sve manje više poznato, nastavljamo dalje ka jugu i ostalo se zna...

Spucali smo oko 3800km, žuti benve je bio dobar, slušao je sve, trošio je smiješno kao i uvijek, ali je gorivo po Jevropi toliko poskupilo da sam riješio definitivno sledeće ture da budu ka istoku. Nije nam krivi dio i viđeli smo dosta toga lijepoga, ali jedna stvar koju moram napomenut i koja me nervirala opasno su evropske porcije hrane. Nema teorije da se prosječni Balkanac od jedne porcije nečega može najes pošteno, te smo se praktično do Srbije hranili u Mek i slične rabote.

Moram napomenut još da su gume Power Pilot 2CT kao po običaju fenomenalno odradile posao.
Eto, toliko od mene za ovaj put, nadam se da nisam smorio pa ako imate pitanja udrite 

Mašala, svaka čast! Sjajna tura i sjajan putopis. Ja ću biti zadovoljan ako mrdnem do Skadra ove godine, kako mi je krenulo.