The Ride Around 2010 - krenuli su

[Goran69]

Evo kako to izgleda na ADVrider.com kada se sretnu dvije jake ekipe...

http://www.advrider.com/forums/showpost ... stcount=44" onclick="window.open(this.href);return false;

[OBIS]

Al je Kopljas smrsao... izgleda nema druge nego put oko svjeta, zagarantovano 20kg manje...

[ice]

e bem ti ja ovakvu ameriku kad su u sibir dobijali sms
no, hvala banditu sto si otkrio bar malo njihov plan posto eo ne zna se sto/kako planiraju
Obise, Kopljas ce izgledat ka nikad u zivot, svidjece se zeni ka takav i opet ce ga poslat na put

[DrMracni]

[quote="ice"]Kopljas ce izgledat ka nikad u zivot, svidjece se zeni ka takav i opet ce ga poslat na put [/quote

sta ti je taktika...

a bilo bi steta da ne vide i bar malo Afrike

[OBIS]

Kopljas ce izgledat ka nikad u zivot, svidjece se zeni ka takav i opet ce ga poslat na put [/quote

sta ti je taktika...

a bilo bi steta da ne vide i bar malo Afrike

Suvise su dugo putovali kroz Rusiju da bi bili zeljni Amerike . xexexexexexe

[DrMracni]

znaju li vam kuci dje ste?

[veskotg]

po tracking-u od prekjuče,oni odoše u Kanadu?!?! Da neće da traže BIG FOOT-a po Aljasci i okolo?:)
elem,vrijeme će im biti http://www.weather-forecast.com/locatio ... sts/latest" onclick="window.open(this.href);return false;,
pašto im Bog da ,samo da se neko prije ne vrati!

[DrMracni]

to znaci da ga ne cekamo na aple nego u pg??!
smrada

[NIKOLAA]

Ljudi, pratim ovaj putopis od prvog dana i ne mogu da vjerujem da se Kopljas vraca poslije ovolikog truda i napora. Da li je to definitivno i kako je do toga doslo odjednom, s obzirom da je put planiran na 3 do 4 mjeseca? Ako neko zna nesto vise volio bih da napise. Pozdrav!

[wulfy]

Eh, da, gdje smo ono stali


DAN 41, DAN 42, DAN 43, DAN 44, DAN 45, DAN 46

Vi naravno znate da nas trojica nismo iskusni moreplovci pa smo se shodno tome, poprilicno lose spremili za ovaj put.
Kupili smo gomilu keksa, ne pitajuci treba li nam jos nesto,a trebalo nam je vode, jer ne brodu od tecnosti imate samo caj i kompot uz obrok. Sto se tice obroka, hrana je odlicna plus sto se jede 4 puta dnevno. Prvi dan nam je bio malo interesantan jer smo obisli brod, raspremili se i tu potrosili vreme. Medjutim onda pocinje dosada. Sreca je pa nam je jedan od zaposlenih dao dva cd-a sa akcionim filmovima, uglavnom sa Brusom Vilisom. Sve sinhronizovano na ruski ali nam to nije smetalo. Malo smo gledali filmove, malo provodili vreme na krmi i pramcu broda. Prva tri dana je napolju bilo bas hladno tako da se nismo previse zadrzavali. Dnevna temperatura je bila 10 stepeni, a mozemo tek da zamislimo koliko je bilo uvece. Treci oficir nas je drugog dana ozvao na most kako bi nam pokazao sve uredjaje, navigaciju i sve sto je potrebno da brod plovi. Inace, covek je bio veoma ljubazan i svaki put je dolazio po nas kad je napolju imalo nesto interesantno da se vidi. Objasnio nam je da je plan da kod ostrva Sahalin stanemo na 12 sati jer je trebala da im dodje neka kontrola, tako da je datum dolaska u Vladivostok bio 15. Jul. Medjutim, nesporedno pred stajanje, kontrola je otkazana tako da je ispalo da u Vladivostok dolazimo pre planiranog vremena, sto nasm svakako odgovara. Inace, drugi dan na moru su bili malo veci talasi pa se brod ozbiljno ljuljao. Naravno da nam to nije prijalo ali i to je deo avanture Receg dana je jedan od clanova posade doneo 3 cd-a sa stranom muzikom pa smo ih slusali tj gledali spotove u tv salonu do duboko u noc. Na brodu smo upoznali i jednog mladog momka, sa ostrva Sahalin, koji je ovde na praksi jer studira pomorstvo. Malo smo se sporazumevali na ruskom, malo na engleskom ali smo se dobro razumeli. Tokom plovidbe uspeli smo da vidimo nekoliko mlazova vode koje izbaciju kitovi, delfine, ostrvo Sahalin i neko malo japansko ostrvo sa svetionikom. E a kad stignemo u Vladivostok, pravac u putnicki deo luke, da vidimo odakle krece trajekt za Juznu Koreju, a nadamo se da cemo ubrzo biti i u Americi.


DAN 47, DAN 48

I konacno Vladivostok. Stigli smo negde oko 13h. Luka je ogromna, a u blizini se nalazi i velika vojna flota.
Uglavnom, iskrcavanje je potrajalo do jedno 16h, a sve formalnosti u luci do 20h. U medjuvremenu smo saznali da je Zarubino, jedno od mesta sa kojih polqazi trajekt za Koreju, na 250 km loseg puta od Vladivostoka i da krece u 17h. To je bilo prerano i nije bilo sanse da cemo stici. Motore su skinuli sa broda negde oko 16h, pomalo ostecene ali sta da se radi. Uglavnom, momak koji radi kao agent name je preporucio jednu gostinicu. Medjutim, pola te gostinice vise nema, a drugu polovinu iznajmljuju samo drzavljanima Rusije. Covek koji radi u obezbedjenju nam je preko oglasa nasao sobu koju smo iznajmili. Nije bila skupa, blizu je centra, ali smo je trazili do 1 ujutru. Motore smo ostavili na jednu auto stajanku. Mrtvi umorni ali srecni sto smo stigli, smo otisli da spavamo. Sledeceg dana smo posli da probamo da zavrsimo papire za motore. Uspeli smo da zavrsimo jedan deo, a drugi smo ostavili za sutradan. Petak smo ceo proveli na carini. Toliko je komplikovano izvesti motore da to nije normalno. Ljudi iz agencije su nam zaista pomogli, a nisu nam nista naplatili. Cak nas je jedan od njih vozio da trazimo delove za motore. Pronasli smo udruzenje Iron Tigers iz Vladivostoka, bili u njihovom servisu(http://www.vladmoto.ru" onclick="window.open(this.href);return false;) , doduse na brzinu. Imaju cak i jednu Afriku 2000 godiste, koju su hteli da rasklope ako mi ijedan deo treba. Super su likovi, pozvali su nas da ostanemo i idemo sa njima na neki skup 100km od Vladivostoka. Nazalost, trajekt nas nece cekati, a sledeci je tek u sredu, tako da smo morali da odbijemo. Uglavnom, uspeli smo da resimo papire za motore, kupili tri karte za Sokcho i u subotu oko 14 isplovljavamo. Inace, Vladivostok je bas lep grad ali je skup, kao i vecina gradova u Sibiru. A mesto gde smo spavali… O tome cemo drugi put


DAN 49

Dan za pokret. Destinacija grad Sokcho, Juzna Koreja.

Oko 10 ujutru smo napustili ono cudno mesto na kojem smo spavali i otisli do agencije u kojoj smo kupili karte za trajekt da ostavimo stvari kako bi jos malo mogli da prosetamo kroz grad. Tamo srecemo jos dvoje motorasa koji su krenuli ka Magadanu brodom. Devojka je iz Australije, a covek je onaj cuveni Sibirsky Extreme, koji je poceo da obilazi Sibiri pre 16 godina i svake godine ide ponovo. Oni su cekali ponedeljak da preuzmu svoje motore, jer carina ne radi subotom i nedeljom, a mi smo cekali da se ukrcamo u trajekt. Tokom razgovora covek nam je rekao da je mozda bolje da razmislimo o slanju motora u Kanadu jer je, kako on kaze, amerika najgora zemlja na svetau za ulazak motorima. Kaze da se ljudima desavalo da im drze motore u karantinu po mesec dana. O ovome cemo morati da dobro razmislimo…Inace trajekt se zove New Dong Chun Ferry. Nov je bio mozda pre jedno 20-ak godina. Na pasoskoj i carinskoj kontroli je bila guzva i mi smo ostali poslednji. Tu smo sa jedno 6 zena koje rade na carini ostali jedno 30-ak minuta, dok su oni proverili treba li nam viza. Sve vreme su bile super ljubazne, salile se sa nama i naravno, na kraju je sve bilo ok. Cak smo i dobili policijsku pratnju do trajekta A na trajektu nas docekuje glavni oficir na brodu, pokusavajuci da nam nesto objasni na svom, veoma cudnom engleskom. Deo smo se razumeli, deo ne, pa smo komunikaciju uz osmeh odlozili za kasnije. Kako izgleda spolja, iznutra je brod potpuno ok. Odveli su nas do nasih kreveta.. E sad, mi smo platili da spavamo na podu (to je neka klasa Economy C) ali su nas odveli do Economy B klase i dali nam krevete. Inace kreveti se nalaze u malim odeljcima na brodu, u sv akom po 4 kreveta. Spavanje na podu izgleda super, spava se na tatami strunjacama, a kao jastuk se dobije nesto sto lici na jastuk ali je dimenzija 20cm x 20cm x 10cm. U toku prvog dana na brodu, glavni oficir i njegov pomocnik su me jedno 5 puta zvali do njih ili dolazili do nas. Problem je bio sto moraju da provere mozemo li da vozimo kroz Juznu Koreju i koliko ce to da kosta. Sve nas je to malo iznerviralo iz dva razloga: prvi je sto smo ocigledno vaj deo lose planirali, a drugi sto tih informacija na netu nema. Uglavnom, do kraja dana se iskristalisalo sledece: vozaci zi Crne Gore ne mogu da plate i voze vec svoje motore moraju da stave na kamion i prebace do kompanije koja ce ih prebaciti u USA. Vozaci is Srbije mogu da plate i voze. E sad, tu ce svoje uraditi racunica, pa sta bude jeftinije to ce biti nas izbor. Kompanija koju su nam ovde na brodu nudili ima samo male kamioncice na koje mzoe da stane po dva motora. Uglavnom, odluka ce pasti kad dodjemo na kopno. Izmedju ostalog, zbog nepoznavanja jezika, doslo je do nesporazuma jer su nam na brodu trazili da se odmah odlucimo. Mi nismo hteli misleci da traze da se odlucimo za njihovu kompaniju ali smo na kraju ipak uspeli da shvatimo da traze odluku zbog papira, kako bi njihova carina znala kako cemo napustiti carinski terminal. Naravno, mi mozemo sami da nadjemo prevoznika. Poslednji put danas 2 oficir mi je prisao i zamolio da donesem pasose jer nisu znali kako da unesu Crna Gora. Ispravili smo to na spisku putnika, ali ispostavice se kasnije da im ni to nije bilo jasno..Noc na brodu je prosla ok, more je bilo mirno. Ujutru, dok sam prolazio pored pulta za informacije, ponovo mi je prisao 2 oficir i zamolio da nas pronadjem na spisku putnika i upisem za Nina i Blaza iz kojhe su zemlje. Sad mi je dao neki drugi spisak i ja sma to ponovo uradio. Nije proslo ni 10-ak minuta, 2 oficir je dosao sa prvim oficirom i zamolio nas da mu pokazemo crnogorske pasose kako bi tacno upisali ime zemlje. Na kraju se sva ova zbrka uspesno resila Na brodu, kao i na onom pre ovoga, dosadno. Vreme smo provodili pricajuci i pomalo slusajuci muziku koju nam je dao jedan od mornara na brodu iz Magdana za Vladivostok. Ima neku rusku muziku, ali dao nam je i nesto strane Ako bas hocete da pogledate neke od tih izvodjaca, potrazite na youtube-u: Потап и Настя Каменских - Крепкий орешек – a deo teksta glasi : “Brus Vilis eta Dzon Meklejn, on policajski…” ili Pornorap - Аты-Баты. Trajekt bi danas u 12h trebao da pristane u Sokcho i onda nam sledi potraga za cargo kompanijom koja ce nam transportovati motore u USA.


DAN 50, DAN 51

U Sokcho smo stigli oko 14h popodne. Pre silaska sa borda smo upoznali devojku koja se zove Natasa,
a koja govori perfektno Ruski, Korejski i Engleski i ona je pristala da nam pomogne kako bi se lakse snasli i obezbedili cargo prevoz za motore. NA brodu je guzva ali nas pustaju preko reda jer cekamo motore : Potpuno smo iznenadjeni ali je super proslo. U Koreju ulazimo bez problema, ni ovde nam ne treba viza. Na izlazu smo sacekali Natasu i zamolili je da se raspita gde i kako treba da zavrsimo papire za motore i mogu li da nam kazu gde se nalaze cargo kompanije. Nakon jedno 10-ak minuta dobijamo odgovor: papire ujutru zavrsavamo, a dace nambroj jedne kompanije da probamo. S obzirom da moramo da cekamo do ujutru, smestamo se u mali hotel blizu luke koji zigleda super. Ima jedan bracni krevet i dva tatamija za spavanje na podu.Posle malo odmora, krecemo do grada. Potpuno smo odusevljeni kako sve izgleda. Gradic je vrlo moderan, neverovatno lepo sredjen, a uspeli su sve tradicionalno da uklope kako treba. Ljudi su ljubazni, nasmejani. Potpuno neocekivano, bar za nas. Posle jedne dvocasovne setnje, nazad u hotel i spavanje. Plan za sledeci dan je bio da ja zovem cargo kompanije, a da oni odu do luke i zavrse papire za motore. Nakon dva sata sve je bilo reseno u luci, a cargo kompaniju smo odabrali u toku podneva, kada su stigle sve ponude. Kamion dolazi po motore danas u 6 popodne, tako da imamo vremena da se prosetamo. Natasa je sa nama pa nas vodi da nam pokaze malo grad, a i znacajno je lakse sporazumeti se, jer govori sve potrebne jezike. Inace, kada nesto nekoga pitate, ljudi se zaista trude da vam odgovore iako ne znaju engleski i izvinjavaju se ako vam nisu dovoljno pomogli. Inace, za nas je ova kultura bila neverovatna, kada ulazite i izlazite iz radnje bas svaki radnik koji radi u njoj ce vas pozdraviti. Posle setnje odlazimo u luku gde sa vozacem stavljamo motore na kamion. To je bas brzo gotovo, covek zna posao ? Nakon toga, pravac hotel. Oni idu da klopaju nesto, a ja ostajem u hotelu jer sam bas umoran. O toj klopi ce Blazo napisati nesto ? Nino i ja ustajemo u 3 i idemo sa kamionom do Seoul-a, kako bi pomogli u pakovanju motora i time smanjili ukupnu zapreminu paketa i cenu za prevoz. Blazo ce sa Natasom doci autobusom.


DAN 52

Vozac je tacno u 03:00 dosao po nas i pocinje nas put do Seoul-a tj Incheon-a, gde se nalazi aerodrom.
Putevi su fenomenalni, a toliko lepa rec, koja bi opisala predele kroz koje smo prolazili, ne postoji. Ovde sve zaista dobro izlgeda. Negde oko 7 ujutru stizemo do kompanije koja pakuje motore. Oni rade od 8 tako da smo imali malo vremena i da se izlezavamo. Uglavnom, momci dolaze oko 8h i svojim izgledom ne obecavaju ? Medjutim u narednih par sati su nas potpuno razuverili. Pravi profesionalci, tacno znaju sta rade. U toku narednih 5 sati smo svi zajedno uspeli da upakujemo motore i maksimalno smanjimo velicinu paketa, a samim tim i cenu. Tako upakovani, motori odlaze na cargo terminal na aerodromu, a nas vlasnik firme vozi do autobusa koji ide na aerodrom. Inace, aerodrom je udaljen od Seoul-a preko 60 kilometara. Dogovor je da Blaza sacekamo na aerodromu. A u autobusu ponovo srecemo Korejsku kulturu. Kada primi putnike, vozac ih pozdravi i pokloni im se pre nego sto krene. Nakon jedno 40 minuta voznje i malo dremanja u autobusu, stizemo an aerodrom. A on izgleda ogromno, moderno, potpuno neocekivano. Tu i saznajemo da je star 10 godina i da je vec nekolio puta za redom proglasen za najbolji aerodrom na svetu. Negde oko 19h stize i Blazo i sad smo kompletni ? Ostalo je jos da sacekamo gospodju iz cargo kompanije, koja ce doci na aerodrom da nam donese papire i kojoj moramo da platimo transport. Oko 21h godpodja Wendy Choei se pojavljuje i papiri su konacno kod nas. U medjuvremenu smo se culi sa Banet-om iz LA-a, koji nas savetuje da ne krecemo dok ne budemo sigurni da su motori krenuli. On to govori iz iskustva, jer je prethodni tim imao velikih problema. Posto je Seoul daleko, skoto 90 minuta metroom, odlucujemo da ostanemo na aerodromu i da tu spavamo. Avion za LA (preko Tokija) krece ujutru u 11:30. Onda opet na aerodromu ljubaznost osoblja tj policije. Kabl od laptop-a nije bio dovoljno dugacak kako bih mogao da sednem na stolice na aerodromu pa sam seo na pod. Nakon 5 min, dosao je policajac i dovezao mi aerodromska kolica koja na sebi imaju malu stolicu i rekao mi je da mogu da sednem tu ? Idemo na spavanje, na klupama naravno, pa sutra idemod alje ?


DAN 53, DAN 54

Noc je prosla ok, malo smo se ukocili ali smo dobro. Malo setnje po aerodromu i ukracavamo se u Boeing 747 do Tokija.
A u avionu, klopa ? Let je trajao dva sata. U Tokiju smo sacekali 2 sata pa u avion za Los Angeles. A uavionu, guzva ? Sva trojica smo dobili razlicite redove ali smo zamolili ljude pa smo se premestali kako bi sedeli zajedno. Fatalna greska! S obziorm da smo bili skoro u poslednjem redu, mesta na sedistima je bilo malo, a mi smo krupni. Ceka nas 10 sati skucenosti ? Vreme smo proveli gledajuci filmove, igrajuci igrice i pomalo dremajuci. Inace, iz Koreje smo krenuli u 11:30 pre podne, gde je vremenska razlika +9 sati, a u Los Angeles stizemo istog dana 21.07.2010 u 11 pre podne, gde je vremenska razlika -9 sati. Na aerodromu smo prosli pasosku kontrolu vrlo brzo. Malo su Nina zadrzali ali ej na kraju sve bilo ok. A ispred aerodroma, Bane ? Dosao je da nas saceka i kod njega cemo provesti narednih nekoliko dana kako bi sredili motore. Bane zivi u Pasadeni, gradicu koji je deo Los Angelesa-a ali je mali, miran i bas lep. Nama, psole Koreje, Los Angeles izgleda kao rupa. Dolazimo kod Baneta kuci, raspremamo se i odlazimo da prosetamo Pasaden-om. Preko neta-a smo proverili, motori su bili pre nas u Los Angelesu. Bane je potpuno iznenadjen jer je mislio da ce to trajati znatno duze tj iz iskustva drugih to zna. Posle vecerenje setnje i umorni od tolike vremenske razlike, zaspali smo kod Baneta po podu, kao bebe… E sad, ova dva dana su zajedno, jer nismo znali kako drugacije da napisemo. Mi smo krenuli iz Koreje 21.07 u 11 ujutru, putovali nocu i u LA stigli istog dana 21.07, iako je nama u glavama ot sledeci dan ?