Čaruga brato imaš i DUŠU i SRCE , živio

Drugar,

Odlična priča, svaka čast.

Pozdrav

Svaka cast, prava stvar za nas stare emotivce

druže, fenomelna priča, ispričana skroz iz srca, i sa lijepim završetkom. Mirna i tvoja i Stevina duša napokon...
bravo!!

Evo tek sad procitah...Emotivno je ovo tvoje pisanje i izmamilo mi je i neku suzu...Dobro si rekao da kad prodje mladost
coveka sve vise privlace porodicna istorija i zivoti i smrti predaka...Valjda kako im je covek sve blize..Istina ti je to ziva...

Kopajuci po arhivama uspeo sam da nadjem sliku...... nadam se da cu moci malo vise da napisem kada sve "prelistam"...

Kao sto neko napisa..... zivecemo dok god ima neko da nas se seti......

Podvig za ponos, svaka cast