The Ride Around 2010 - krenuli su

[dovlamsi]

Tačno se viđelo da je nešto bilo. No lako je za telefon.

[urke]

Ljudi,ima li kakvih novih informacija sa nasima,gdje su, kako su i jel im sve po planu???

[OBIS]

Danas bi trebali stic u Irkutsk grad kod Bajkalskog jezera traze neki servis gdje mogu da promjene ulje, ako ne nadju kaze Kopljas negdje ce na livadu sami!

[wulfy]

DAN 7

Ustali smo oko 6 ujutru i krenuli prema Krasnodar-u, koji je oko 60km od Ukrajinsko Ruske granice.
Nakon dorucka na pumpi krecemo dalje i opet nas ceka prakticno prav put kroz ravnicu. Pred sam dolazak u Krasnodar (mozda oko 30 km), na Hondi se prosuo tj pokvario lezaj zadnjeg tocka. U prvom momentu nam se ucinilo da je u pitanju kvacilo zbog zvuka koji se cuo. Nino ga je probao i shvatili smo da je ipak lezaj, sto nas je pomalo obradovalo. Imamo rezervni, samo ga je potrebno zameniti. Uz kratku konsultaciju sa Ninovim drugom Radom iz Beograda i nakon jedno pola sata rada, uspesno smo ga zamenili. Sto se nas tice, vrlo smo zadovoljni, jer je ovo prvi ozbiljniji kvar koji smo sami resili. U Svracamo u Krasnodar da jedemo. DOk su Blazo i Nino u prodavnici, oko motora se sakupilo puno ljudi koji su se slikali, rukovali se sa nama i interesovalo ih je gde idemo. "Slavenskaja braca" - to oni tako definisu. Mahom svi znaju za Crnu Goru i Srbiju, a poneki nas prepoznaju kroz Jugoslaviju. Pred granicu sa Rusijom dolazimo oko 14h. A onda dolazi Ukrajinska granica i prvi problemi. Prilikom dolaska do Ukrajinskog carinika, prolazi se kroz skener. Ja sam sa Hondom bio prvi i odmah su trazili da otvore moj levi kofer. U njemu su nasli moj Tantno noz i rekli da je to prekrsaj, da nosimo oruzje ! Nakon objasnjavanja sa njima smo shvatili da je u Ukrajini potrebna dozvola za takav noz, koju mi naravno nemamo. Iako su bili ljubazni, trebalo im je citavih 6 sati da zavrse proceduru, popune papire i oduzmu nam noz. Uz slikanje sa njima, rastajemo se i odlazimo na RUsku granicu. Za divno cudo, vrlo ekpeditivni, a prvi kontakt je bio "Slavenskaja braca" Carinik nas je uveo u sobu, pomogao da popunimo papire, vrlo ljubazno objasnio na sta da obratimo paznju i rekao nam kurs dolara i eura, da nas neko ne bi prevario. Medjutim kod njegovog kolege nije radio racunar, pa smo se tu malo zadrzali. Sve u svemu, utisci sa RUske granice odlicni. Vec je ponoc i lagano trazimo mesto da spavamo i kupimo vodu. U prvom mestu nakon granice nam objasnjavaju da ne mogu da prime dolare, a da njih nemamo gde da zamenimo. Malo iznervirani zbog celog dana vec polazimo, kada iz radnje izlaze dve veoma ljubazne gospodje koje nam donose 2 flase vode Sreca, ima normalnog sveta svuda. Pokusvamo da nadjemo mesto za spavanje i nakon jedno 30km voznje dolazimo do nekog grada (ne secam mu se imena). Trazec mesto za sator nailazimo na grupu ruskih motorista, koji su nam vrlo ljubazno pomogli i odveli nas do kampa, cak i pregovarali za nas o ceni. A kamp, sa toplom vodom i tusem (koji nam je bas trebao) je bio svega 12 USD JEdan je posle ponoci, lezemo pa pravac Volgograd i Kazakhstan.




DAN 8

Prethodnu noc smo proveli na parkingu/kampu koji uglavnom, mozda je bolje reci iskljucivo koriste kamiondzije. Sator smo podigli na maloj travnatoj povrsini izmedju parkinga.

Nismo poranili jer smo morali da se prepakujemo. Ustanovili smo da su nam s vari koje su nam naj esce potrebne u torbama koje su nam ispod guma i samim tim tesko dostupne. Prepakivanje je proslo, off we go. Krenuli prema VOlgogradu. Oko nas je ravnica, put prav pa biva pomalo dosadno. E sad bi neko rekao kako na ovakvom putumoze da bude dosadno? Pa eto moze, ovaj deo je bio poprilicno dosadan, kako za voznju, tako i za razgledanje. Ravnica, brezuljci, svi uglavnom pod psenicom i to je to. Tek poneki spomenik iz doba komunizma da podseti kako se nekad borilo za svu tu zemlju. Vozimo oko 4 sata sa predahom za kratko slikanje i sipanje goriva. Inace, kod njih na pumpama je pogtrebno prvo platiti gorivo pa tek onda sipati, tako da je vrlo tesko nasuti pun rezervoar. Imali smo malih problema sa sporazumevanjem i prihvatanjem ovog sistema I onda VOlgograd. Klasican ruski veliki grad. A u njemu nas ceka hrana, par obaveza i pravac granica. Prvo hrana - izbor je pao na Mc Donalds, a Nino je narucivao. Ne smem ni da pomenem sta smo sve pojeli. Sledeci zadatak je bila apoteka, jer komaraca ima na sve strane. Nakon obilaska par, uspevamo da pronadjemo sprej za zastitu. E sad, razmisljanje o granici. Astrakhan je daleko, skoro 450 km, pa smo se malo raspitali i dobili informaciju da je moguce poci severno do Palasovke, preko Nikolaevska. Tu bi trebalo da bude par prelaza koji su od Volgograda udaljeni 200km. Idemo tamo... Na putu do Nikolaevska nas zasutavlja policija, regularna kontrola, Nino majstorski komunicira sa njima i nastavljamo dalje. E onda sledi put koji je prav 100km.. DA poludis. Sreca pa nas noc stize i postavljamo sator iza sumarka pored puta, a iza nas stepa dokle pogled doseze. Tek se u daljini vidi nesto sto bi trebalo da lici na stado. Ujutru ustajemo ranije i pokusacemo da sto pre stignemo do Kazakhstana.

Jos nesto: oprostite ako ne pisemo na vreme, nekoliko je razloga za to: ovih dana smo stalno nekuda zurili, pa nije bilo internet-a.. Nema opravdanja ali eto, izvinite

Sto se tice motora, do sada smo imali sledece probleme:

1. Afrika se ugasila jer nismo dovoljno dobro stegli kleme na akumulatoru kad smo stavljali novi regler – reseno za 20 minuta
2. BMW F 650 GS Dakar – semering viljuske se potpuno popustio I pomesao ulje I vodu (kisnicu). Ovo smo resili u Kievu u BMW servisu. Tada je zamenjeno I ulje u motoru
3. BMW R 1200 GS Adv – prilikom pada iskrivili se nosaci kofera. I pored intervencije servisera BMW-a, nisu uspeli dovoljno da ih isprave, takoda su koferi I dalje krivi.
4. POdmazivaci lanca – na Dakaru podmazivac je tako postavljen da lepo podmazuje obe strane lanca. Na Africi je malo problematicno isto tako postaviti podmazivac, pa je unutrasnja strana lanca poprilicno suva…
5. Honda Africa Twin – prosuo se zadnji lezaj. Nije neocekivano, s obzirom na starost lezaja, koja je nepoznata Zamenjeno za pola sata

Puno pozdrava od ekipe The Ride Around 2010 iz satora u Ruskim stepama.




DAN 9

Idemo konacno ja Kazakhstanu I nadamo se da cemo danas stici tamo. Medjutim, nismo taj prelaz bas najbestije isplanirali.
Mislili smo prvo da idemo na Astrakan ali je daleko I dovodi nas na jug KAzakhstana, sto I nije bio plan. Odlucujemo da idemo na Pasavalk-u jer tamo postoji nekoliko prelaza. Medjutim, ispostavlja se da na tim prelazima, nakon sto izadjemo iz Rusije, nema asfalta. I mi, kao pravi konformisti, odustajemo od te ideje. Prvi najbilizi, normalan prelaz, je 200 km od nas. U Pasavalki ispred radnje u koju smo stali da kupimo hranu, okupilo se dosta ljudi koji su hteli da cuju gde idemo. Jedan deka iz mase nam objasni da je on isao skoro u Kazakhstan I da ce nam objasniti kako najlakse da stignemo. A onda krecu peripetije. Uopste nije lako pronaci neka od tih mesta o kojima lokalci pricaju. Pitramo mi ljude cesto usput, ali i kad oni objasne, tesko je. Tako smo poslusali jednog lika koji nam je rekao da do mesta Krasnij Kut ima 20km makadama, a ispostavilo se da je to pesak koji smo jedva prosli. Slavili smo kad smo izasli na normalan put ponovo  Uvece oko 8h smo dosli do granice. I ond aponovo gubljenje vremena. Prvo Ruska granica. Opet prelazak traje dugo. Prvo meni pregledaju kofere I od nbekud pocinje da ispada beli prah… Odmah panika na trenutak dok svi nismo shvatili da je to zapravo puder koji se prosuo  U|glavnom, posle jos malo zeza ja, kopiranja viza I ostalog maltertiranja, pustaju nas dalje. A ojda stizemo na Kazakhstansku granicu. Popunjavamo opet neku gomilu papira I cekamo. TO cekanje traje do 1 posle ponoci. Blazo I Nino su otisli da zavrse neke papire za motor kod speditera, a ja sam ostao napolju I ukocio sae od hladnoce. Napokon, posle 1, pustaju nas dalje! Kazakhstan najzad!! Prva livada I na spavanje. Vec je 2 posle ponoci I poprilicno smo umorni. Sutra nas ceka nova voznja…




DAN 10

Ustajemo tek oko 10, izmoreni od prethodnog dana, spremamo se na brzinu I pravac Uralsk. Ideja je da tu promenimo novac, kupimo hranu, kartu KAzakhstana I idemo dalje.
Tu stvari pocinju da budu interesantne. Prbo nam ispred supermarketa ( u kojem nema bukvalno nista!) prilazi lik da se slika sa nama I kaze namn da postoji blizu jedna radnja u kojoj mozemo kupiti kartu. E, preko put ate radnje je neka velika kuca iz koje je izasao jedan klinac na malom kros motoru I dosao do nas. Malo smo popricali sa njim I krecemo dalje. Klinac nas prati I mi ga na jednoj raskrsnici pitamo gde bi mogli da kupimo karticu za telefon. Mali kaze ima vrlo blizu I povede nas. Dok smo mi sa klincem bili u prodavnici, Blazo je ispred sa gomilom ljudi nesto pokusavao da prica  Uglavnom, dolazi I otac tog klinca I veoma ljubazno se ponudi da pomogne ako nesto mzoe. Mi ga zamolismo da nam kaze gde da kupimo kartu I nakon kratkog razmisljanja onj povede klinca I Nina negde. Nakon par minuta, mali se vratio I pozvao mene I Blaza da podjemo sa njim, Mali nas je odveo upravo u onu veliku kucu preko puta radnje u kojo smo vec bili. Covek, cije ime je Aleksandar, sa svojom porodicom je insistirao da se malo domorimo kod njih. Prvo nas je poveo do njegove radne sobe gde su se on I njegovi sinovu momacki potrudili da nam na kartama I internetu pokazu kako da stignemo do Kustanaia, a potom Astane. Dali su nam par saveta gde da ne stajemo I rekli nam da je osim u tim mestima, Kazakhstan poprilicno bezbedan. A onda sledi tus  Poveli sun as u letnju kuhinju, koja je velicine manjeg stana, gde nas je docekala cela porodica, sve sa kolacima, sirom, mesom, cajem, sokovima, kafom itd… Stvarno nas je bilo sramota ali smo bili I srecni jer smo upoznali ove ljude. Domacinova majka nam je spakovala punu kesu domaceg sira da imamo za put. Svi su nam pozeleli srecu I da se bezbedno vratimo svojim porodicama. Dali sun am svoje brojeve telefona d aim se javimo ako nam bilo sta zatreba dok smo u Kazakhstanu. Bas smo bili dirnuti ovim gestom I pozvali smo ih da dodju u goste u CG, a oni nam rekose da inace to planiraju. Sjajno, znaci bice prilike d aim se oduzimo. Inace, oni su imucna porodica u tm gradu, imaju oko 17,000 hektara zemlje. Na rastankus a ovim divnim ljudima par slika I polazak. Jedan od njegovih sinova nas je ispratio do izlaska iz grada I pokazao gde dalje. Mi nastavljamo put kroz nepreglednu ravnicu severnog Kazakhstana. VEc pociva da biva neverovatno koliko je ravno, koliko je put pra vi koliko je nama vruce. Neposredno pred ulazak u Aktobe nas hvata mrak i dizemo sator u jednom sumarku pored puta. Ideja za sutra je da stignemo do Kustanai-a.




DAN 11

Danas zaista nemamo sta puno da napisemo. Kazkahstan je definitvno jedna nepregledna ravnica, sa nadmorskom visinom od 0 do 300 metara I putevima koji su pravi po 300km.
Odlucili smo da danas stignemo do Kustanai-a. Nakon dosta dobrog puta I jednog dela loseg (koji tockove otkida) stizemo u Kustanai. Danas smo samo vozili I vozili I vozili… 896 km presli I videli sta? Nista, osim ravnice… Zlatan li je Balkan Nino kaze: “Vozili smo se I ovakve pustare niko od nas nije video”.

Inace, za one koji su pitali za kilometrazu, do sada smo presli 5,639km.

Sutra idemo u Rusiju (Omsk, Novosibirsk)… Mozda vidimo neko brdo tamo




DAN 12

Na osnovu informacija koje imamo, Mongolsku vizu mozemo da dobijemo u Almati-ju, Irkutsku I Kyzulu.
Almati je daleko, a posto je Kazakhstan poprilicno dosadan za voznju, on otpada. Irkutsk nam je pos red Mongolije, pa bi morali da se vracamo, tako da ostaje Kyzul kao najbolje resenje. Pada dogovor da idemo preko Petropavlovska (Kazakhstan) I da onda izadjemo u Rusiju (Omsk) pa dalje Novosibirsk da kupimo ulje za motore itd… Krecemo oko 08:00 ali prvo svracamo do grada da nadjemo internet kako bi poslali izvestaje. Prvi koji nalazimo ne dozvoljava koriscenje flash-a, a nema wireless. U nekom business centru nalazimo super net I odatle radimo. Prvo je nastala mala zabuna oko slika (zabuna izmedju nas) ali smo to ubrzo ispravili I krenuli dalje. Danas nam je cilj Petropavlovsk, udaljen oko 440km. Nije previse ali razlog je sledeci: hocemo da dodjemo na granicu pre podne. Svaki put do sad smo dolazili na granicu popodne I svaki put se oteglo minimum do ponoci. E onda legnemo oko jedan ili dva posle ponoci, da ne pominjem dap o tom mraku nije bas lako naci mesto za sator.
Inace svi ljudi koje smo do sada kontaktirali, pitali za smer, savet, su bili ekstgremno ljubazni prema nama, pocevsi od onih na pumpama pa do ljudi u gradovima koej smo pitali za smer. I policija koja nas je zaustavljala je to vise radial da nas pita gde idemo nego da trazi dokumenta. Motori nas dobro sluze iako su delovi puteva kroz Kazakhstan katastrofa. Toliko su losi da lokalno stanovnistvo vozi kroz livade pored puta. Glavni putevi, I to ne svi, su u dob rom stanju. CIm sidjes jedan metar sa njih, odmah si na zemlji ali bukvalno. Inace ima malo nervoze, ostavili smo kuci porodice, devojke, prijatelje. Nismo to pisali ranije da ne ispadne da kukamo odmah ali nam svi oni jako nedostaju. Nas trojica inace malo vremena preko dana provodimo zajedno jer smo od 10 sati voznje, 2.5 do 3 sata na pumpama I pauzama, a ostalo vozimo. A ispod kacige, ne verujete sta va, sve pada na pamet I tako ce biti 3 meseca. Verovatno cemo ceo zivot prelistati, razmisljati o buducnosti, greskama u proslosti, Njutnovim zakonima i cevapima.. Ovo je vec sada interesantan put. St ace tek biti kad dodjemo u Mongoliju. Danas smo stigli da ramenimo mail sa Banetom iz Los Angelesa, koji se velikodusno ponudio da nam bude pri ruci kad budemo dosli na zapadnu obalu. Bane hvala I cujemo se jos pre nego sto krenemo.
I da dodamo jos nesto: is Podgorice smo krenuli sa gumama Continental COnit Trail Attack. Prvo smo vozili samo po kisi pa smo cekali da ih malo provozamo po suvom kako bi vam rekli utiske. Mi nismo neki strucnjaci, nama je guma I kad je hladna I kad je topla ista. Ali ove gume su fenomenalne po kisi ako nas pitate. Po suvom su takodje super ali po losim putevima su ok, sto je I normalno imajuci u vidu namenu ove gume.

I saljemo specijalni pozdrav iz Kazakhstana nasem drugaru Zeljku Dobrovicu!




DAN 13

Danas smo presli relativno malo kilometara sto smo I ocekivali. Danasnji dan smo odvojili za slanje izvestaja I za prelazak granice. Ustali smo dosta kasno, malo smo trazili internet centar I nakon slanja izvestaja smo krenuli ka KAzakhstansko-Ruskoj granici I gradu Omsk-u. Do granice smo brzo stigli I onda krece klasicno cekanje na granici. Kazakhstansku prelazimo relativno brzo I dolazimo do Ruske. Braca rusi fini na recima kao I uvek ali smo cekali skoro 4 sata. PA pregledaju pasose, pa nas vode u neku kancelariju da popunjavamo neke papire. Trude se da obaujsne ali sve to traje. A kad smo zavrsili papire, onda krece pregled motora. Meni I Blazu su sve povadili, svaku sitnicu gledali, a Ninu nista. Vide valjda stariji covek, ozbiljan pa nece da ga cimaju.

Negde oko 18h napustamo konacno granicni prelaz i ulazimo u Rusiju i krecemo ka Novosibirsku. Ovde je vec oko 20:30 i nalazimo mesto za sator – pravac odmor (sumica pored puta idelana za prenociste) nm,k . Ujutru ustajemo ranije jer je plan da do uvece stignemo u Novosibirsk, do kojeg ima oko 770 km. Ideja je da u Nopvosibirsku svratimo do BWM saervisa i potrazimo da kupimo ulje za motore i neki lezaj i onda dalje ka Kyzyl-u, po Mongolsku vizu.

[wulfy]

DAN 14

Danas smo vozili skoro 900km. Put sasvim solidan, kilometara ne manjka. A dan sam po sebi je bio vrlo interesantan.
Ustajemo i naravno ceka nas brdo komaraca, kojih ovde ne nedostaje. Ogromni su i grizu nas sa svojim zubima u nameri da nas upropaste Ustali smo oko 06:00 i krenuli da vozimo. Napolju je neverovatno hladno – osecamo da Sibir dolazi da nas pozdravi. Negde oko 11 ili 12 smo stali na pumpu da jedemo i tu dan pocinje da biva interesantan. Krecemo sa pumpe i posle jedno 20-ak kilometara Nino shavta da mu nema mobilnog telefona. Posto ne zna gde ga je ostavio, na pumpi ili na motoru, on krece do pumpe, a Blazo i ja lagano motorima nazad u nadi da cemo ga pronaci negde na zemlji. Nino odlazi, a mene i Blaza posle jedno 5 km hvata kisa. JA stajem da obucem kisno odelo i u tom momentu pored nas staje Toyota Land cruiser (onaj stari model, sva prljava ali sa gomilom opreme na sebi). Tu upoznajemo brcni par iz Australije koji je krenuo za Roterdam, preko Kine, Mongolije i Rusije i na putu su skoro godinu ipo. Zovu se Micko O Byrne i Liesbeth Goedhart a detalje o njihovom putu mozete pogledati na http://www.rottnest2rotterdam.com" onclick="window.open(this.href);return false; ). Predivni ljudi, daju nam savete oko puta kroz Mongoliju i kontakt dva britanca koji imaju servis u Ulan Baotru, u slucaju da nam zatreba. Sa njima stojimo pored jednog restorana cekajuci da se Nino vrati. Posto vidimo da ga nema, krecemo da ga trazimo i pozdravljamo se sa njima. Na DPS punktu (to je policijski punkt) vidimo Ninov motor. Zaustavili ga jer je vozio bas polako Telefon nije nasao ali ga je policija zaustavila. Blazo odlazi da trazi telefon, a ja ostajem sa Ninom. Nakon samo par minuta, gore pomenuti par iz Australije takodje biva zaustavljen, tako da nastavljamo druzenje i na DPS punktu. Tu se desava jedna vrlo interesantna stvar: Nino prevodi Australijancu sa ruskog na engleski i onda policajcima sa engleskog na ruski.. A nama kaze da ne zna jezik  Naravno, sve smo lagano resili i uz jednu zajednicku sliku svako nastavlja svojim putem. Kilometri ispred nas ne donose nista posebno. Pred Novosibirsk pocinjemo da trazimo mesto za spavanje. Ako ste primetili na tracking-u da smo se provozali dobrih 100 km da nadjemo neki kamp koji nam je GPS pokazivao. Naravno, od kampa nije bilo nista jer je na tom mestu bolnica za pacijente sa tuberkulozom (gle cuda, ko se ovde bavi tim poslom?). Vracamo se nazad i napokon nalazimo mesto. Komaraca? Zilion! Ja ne skidam ni kacigu ni rukavice vec postavljamo sator i na spavanje. Inace ovde je dan skoro do ponoci, a noc uopste nije totalni mrak… Nama to uopste ne smeta jer smo uzasno umorni, sto od voznje, sto od hladnoce, a sto od vremenske razlike. Ujutru idemo u Novosibirsk, tamo cemo u neki hotel i da vidimo grad. Onda u ponedeljak u BMW servis pa ka Mongoliji.




DAN 15

Ustali smo malo kasnije, spremamo se i pravac Novosibirsk.

Naravno kad smo ustali, cekala nas je jutarnja smena komaraca ciji broj se utrostrucio kad smo izasli iz satora (valjda su zvali i nocnu smenu na gozbu, jer se te noci nisu najeli). Vrzmamo se po gradu i nalazimo hotel vrlo blizu Trega Lenjina, koji je super, ima net, a pri tom jeftiniji od nekih gostionica u kojima smo bili. Smestamo se u u obilazak grada. Ali prvo hrana, gladni smo Prilikom obilaska Trga Lenjina, videsmo jedan IVECO kombi, opremljen za offroad voznju. Posli smo da ga vidimo i gle iznenadjenja, opet stranci koji obilaze svet Ineke van der Bol i njen muz su krenuli iz Haga da obidju Bajkalsko jezero i da se vrate kuci ali polako. Planiraju da ostanu na putu 4 meseca, a za veceras su rezervisali karte za balet (njen muz nije bio odusevljen idejom). Inace u Novosibirsku se nalazi najveca baletska scena u Rusiji. Detalje o njihovom puytu mozete pogledati na http://berry.reislogger.nl" onclick="window.open(this.href);return false;. Bas fini ljudi, dobro smo se ispricali i mi nastavljamo obilazak. Na samom trgu nailazimo na svirku; neki bend svira, a puno bakica i dekica plese. Fenomenalna scena, nadam se da cete uzivati u slikama. Meni moja partnerka nije bila tu, inace bi se i mi pridruzili Obilazimo Trg Lenjina, i sam centar grada ali nas vec umor stize i polako odlazimo do hotela. Imamo da se javimo porodicama i da napisemo izvestaj. Sutra pravac BMW servis i onda dalje ka Kizyl-u po Mongolsku vizu.




DAN 16

Stigao SMS, Nemamo Net ... Krenuli smo put Irkutska (prvobitni plan je bio put Kyzila) jer cemo tamo lakse dobiti Mongolsku vizu a onda ulazimo u Mongoliju nadamo se za 4-5 dana MAX

[dovlamsi]

Danas bi trebali stic u Irkutsk grad kod Bajkalskog jezera traze neki servis gdje mogu da promjene ulje, ako ne nadju kaze Kopljas negdje ce na livadu sami!

Šteta što nisu ponijeli štapove za pecanje. Mogu mislit šta se može izvadit iz ovog jezerceta:)
Da su pametni da ih kupe i dva tri dana leže pored vode, pecaju i kuliraju malo.
Ne znam đe žure

[DrMracni]

Danas bi trebali stic u Irkutsk grad kod Bajkalskog jezera traze neki servis gdje mogu da promjene ulje, ako ne nadju kaze Kopljas negdje ce na livadu sami!

Šteta što nisu ponijeli štapove za pecanje. Mogu mislit šta se može izvadit iz ovog jezerceta:)
Da su pametni da ih kupe i dva tri dana leže pored vode, pecaju i kuliraju malo.
Ne znam đe žure

mudro zboris

[blazo.milic]

Jos u Irkutskom
mada je ovdje "fino" kisno jutro nadamo se da cemo brzo napustiti ovaj mali gradic (800.000 stanovnika )
U 12.00 iidemo u mongolsku amabasadu po vize i odmah pravac mongolija

Veliki pozdrav
TheRIDEAROUND2010

[Roki]

E neka ste se javili ( ima li vise ribe u Bajkalsko jezero ili oko njega )

[Hogar]

E neka ste se javili ( ima li vise ribe u Bajkalsko jezero ili oko njega )

Paz' da ti ne odgovori ovdje. To mozes jedino na ga pitas licno kada se vrate