Ajde da otvorim i temu o kojoj bi se posebno raspravljalo o alternativnim gorivima. Prvi post neka bude nešto malo u kratkim crtama, pa se kasnije može razviti rasprava. Pa, kakva to alternativna goriva postoje?


ALTERNATIVNO GORIVO I: Električni energija

Najveća prednost elektromotora su dimenzije samog motora, jednaki obrtni moment od samog starta pa do najvećeg broja obrtaja (nema potrebe za mjenjačem), daleko jednostavnije i jeftinije održavanje naspram SUS motora i naravno nema zagađivanja.

Mane su mu: mala snaga, teške baterije sa malim kapacitetom, dok je najveća mana punjenje. Dok rezervoar napunimo za par minuta, čak i manje, bateriju punimo par sati. Iako se električni automobili proizvode više od 100 godina, najveća mana im nije otklonjena, a to je brzo punjenje. Možda je rješenje da se na nekim budućim pumpama radi po principu, daš praznu bateriju za punu. No, tada bi se svi morali pridržavati standarda i bio bi usporen razvoj. Takođe ostaje pitanje proizvedene električne energije kojim bi se punio toliki broj automobila.




ALTERNATIVNO GORIVO II: Na papiru najidealnije gorivo sutrašnjice koje postoji je vodonik.

Prva primjena su tzv. Gorive čelije gdje se vodonik sjedinjuje sa kiseonikom i na taj način se proizvodi električna energija koja pokreće elektromotor. Na taj način imamo sve prednosti električne energije i elektromotora uz eliminisanje mane zvane brzina punjenja.

Takođe se vodinik može koristiti i kao što se koristi benzin, odnosno, da sagorjeva u klasičnom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Tada se vodonik veže za kiseonik i na izduvu imamo H2O, ili po naški rečeno, čistu vodu. Zbog toga vodonik djeluje kao najsavršenije gorivo.

No ipak ima mane (zajedničke i za prvu i za drugu primjenu): prije svega skladištenje, vodonik traži specijalne rezervoare koji održavaju jednaku temperaturu. Druga mana je cijena, koja bi vjerovatno pala ako bi to gorivo počelo da se masovnije koristi. U centrima velikih evropskih gradova gradski autobusi već uveliko voze na vodonik.




ALTERNATIVNO GORIVO III: Zemni plin

Da odmah razjasnim na početku, nije to tečni plin koji mi svi zovemo prosto plin ili LPG. Tečni plin koji sada koristimo takođe je naftni derivat i kao takav opet zavisan od naftnih rezervi. Zemni plin je druga priča, to je obnovljiva energija. Pošto se zemni plin ima istu primjenu, prednost je mogućnost zadržavanja stare koncepcije SUS motora i relativno jeftina prepravka starog voznog parka.

Mane su mu te što bi motor i dalje zagađivao okolinu, doduše mnogo manje nego pogonom na benzin ili naftu. Rezervoari ne mogu biti sastavni dio vozila već moraju biti izdvojeni. Takođe je to gorivo dosta novo, pa ni tehnologija nije usavršena.




ALTERNATIVNO GORIVO IV: Alkohol

Da, alkohol, zapravo preciznije, etanol. Etanol se dobija iz biomase i u Brazilu već danas više od polovine vozila (među njima i ogroman broj motocikala) se pokreće na etanol. U Brazilu se etanol uglavnom proizvodi od šećerne trske, te mu je s' tim u vezi glavna prednost što je to obnovljiva energija.

Mana mu je što vozila pogonjena etanolom moraju češče da mjenjaju ulje. Neki imaju čak do tri puta skraćene servisne intervale. Tu dolazimo i do pitanja ekološke prihvatljivosti tog goriva.




ALTERNATIVNO GORIVO V: Biljno ulje

Ludwig Elsbett je krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka napravio takav motor. Da, i to funkcioniše. U principu, to je klasičan dizel motor malo prepravljen. Oprema za prepravku dizel motora košta od 2.500 eura pa na više zavisi od tipa motora. Uporedite cijenu ulja u vašoj najbližoj prodavnici i cijenu nafte. Cijene su tu neđe, pa se i ne isplati to raditi. Ovo i nije baš alternativno gorivo pošto se već uveliko koristi, ali kao i etanol slabo je zastupljeno, no za razliku od nafte budučnost je pred njim prije svega zato što je obnovljiv izvor.




ALTERNATIVNO GORIVO VI: Vazduh

Iako kažu da postoje prototipovi ja još nisam video neku šemu gdje bi se objasnio princip rada, tako da je ovo po mom skromnom mišljenju samo domen teorije. Evo kako je to zamišljeno: Automobil bi imao motor sa dva cilindra koji bi u osnovi funkcionisao kao klasičan motor sa unutrašnjim sagorevanjem s tom razlikom što tu ne bi bilo sagorevanja već bi vazduh koji je ohlađen na 25 stepeni celzijusovih ispod nule reagovao sa toplim spoljnim vazduhom. Kao rezervoar bi služio rezervoar koji bi imao pritisak od 300 bara i punio bi se kompresorom. Struja potrebna za punjenje rezervoara ne bi bila skuplja od 1,50 eura. A automobil ne bi koštao više od 13.000 eura. Kažu da je prototip razvio najveću brzinu od 110 km/h i imao je doseg od 200 kilometara. No, npr. nigdje ne objašnjavaju šta je sa utrošenom energijom za hlađenje vazduha na -25 stepeni ispod nule. No, pomenuo sam jer se ponegdje može čuti i o ovoj alternativi.




P.S. LPG ili Auto-plin nisam pominjao jer je derivat nafte.

Meni se dopada ideja pod brojem 4, vadza malo rezerve mozes stavit u chuturicu
A sto je s motorom na nuklearni pogon? Kad moze podmornica moze i motor...

Evo, da i ovdje dodam, u vezi gorivnih celija.... tj. upotrebe vodonika. Vjerujem da je Wulfy to vec rekao, ali cisto kao razjasnjenje... Koriscenje gorivnih celija ne podrazumjeva koriscenje vodonika kao goriva, vec kao medija skladistenja energije. Uglavnom, koriscenjem energije se iz vode izdvaja vodonik, koji se, jasno, u rezervoare sipa cak brze od benzina (rjesen problem vremena "tankanja" - obicna vozila na struju se pune i do 12h), obrnutim procesom (koristeci kiseonih iz vazduha) se dobija energija koja pokrece motor(e) (buduci da se koriste elektro motori radi se o vozilima na struju, a ne na vodonik) i H2O (jos jedna prednost, jedini izduvni "gas" je cista voda). I da, koricenjem vodonika (tj. gorivnih celija) se omogucuje daleko veca autonomija od koriscenja akumulatora. Jedina mana, kao sto Wulfy rece, jeste sama cijena cijelog sistema. Ali, vidite sto danas kinezi proizvode za sitne pare... za 20ak godina ce se to prodavati na buvljaku za 10 eura 3 komada.

Hogar wrote:za 20ak godina ce se to prodavati na buvljaku za 10 eura 3 komada.

tako je. Pogledaj samo 10 godina unazad npr kompjutersku proizvodnju. Tehnika toliko brzo napreduje da je to nemoguće. Prije 10 god nisi mogao ni da zamisliš da na jednu flešku može stat toliko memorije kao na nekadašnji ogromni hard disk, da ne pominjem druge stvari...
sve ovo strašno brzo ide, ali nadajmo se da će bar naši juniori moć vozit razne stvari iz gore navedenog texta

ice wrote:tako je. Pogledaj samo 10 godina unazad npr kompjutersku proizvodnju. Tehnika toliko brzo napreduje da je to nemoguće. Prije 10 god nisi mogao ni da zamisliš da na jednu flešku može stat toliko memorije kao na nekadašnji ogromni hard disk, da ne pominjem druge stvari...
sve ovo strašno brzo ide, ali nadajmo se da će bar naši juniori moć vozit razne stvari iz gore navedenog texta

Samo sam negdje citao jednu analogiju - da se automobilska industrija razvijala brzinom racunarske industrije, danas bi svi vozili Rolsrojsove, i obilazili bi zemljinu kuglu sa jednom casom goriva. Nekim industrijama je sudjeno da napreduju brze, nekim sporije.

Jedna sasvim bezvezna digresija, kazu da su metlice brisaca jedina tehnologija koja se na automobilu nije mijenjala od njegovog nastanka do danas.

No, meni se ipak tehnologija gorivih celija cini sasvim sasvim cool i OK. Mozda grijesim

Pa u nekim tehnologijama, uvijek ima nekih cikica da guraju naprijed, a kod nekih nema. Eto danasnji transformatori rade isto kao i oni prvi Teslini, malo drugacije, obloge, neki materijalcici, ali isto.

A i ko zna sta bi bilo sa industrijom, da cikota nije rekao gazdi da zeli besplatno dijeliti struju !?

wulfy wrote: ALTERNATIVNO GORIVO II: Na papiru najidealnije gorivo sutrašnjice koje postoji je vodonik.

Prva primjena su tzv. Gorive čelije gdje se vodonik sjedinjuje sa kiseonikom i na taj način se proizvodi električna energija koja pokreće elektromotor. Na taj način imamo sve prednosti električne energije i elektromotora uz eliminisanje mane zvane brzina punjenja.

Takođe se vodinik može koristiti i kao što se koristi benzin, odnosno, da sagorjeva u klasičnom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Tada se vodonik veže za kiseonik i na izduvu imamo H2O, ili po naški rečeno, čistu vodu. Zbog toga vodonik djeluje kao najsavršenije gorivo.

No ipak ima mane (zajedničke i za prvu i za drugu primjenu): prije svega skladištenje, vodonik traži specijalne rezervoare koji održavaju jednaku temperaturu. Druga mana je cijena, koja bi vjerovatno pala ako bi to gorivo počelo da se masovnije koristi. U centrima velikih evropskih gradova gradski autobusi već uveliko voze na vodonik.

Karbazol (C12H9N) je najvjerovatnije rijesenje za nabrojane mane vodonika. Naime, profesor Volfgang Alt sa unirveziteta Fridrih Aleksander (Friedrich-Alexander-Universität) je dosao do rjesenja da vodonik u gasnom stanju sjedini sa karbazolom u tecnom stanju. Na taj nacin su eliminisane negativne karakteristike vodonika: karakteristika vodonika da se zapali i detonira pri kontaktu sa kiseonikom i da moraju biti specijalni rezervoari.

No, karbazol se ne trosi, on sluzi samo kao transportno sredstvo za vodinik. Da bi se razumjelo kako ce u buducnosti da se koristi ovo novo gorivo pokusacu da objasnim po koracima. Dakle, ovako:
1. U rezervoar (automobila, motocikla, autobusa, ...) sipa se karbazol obogacen vodonikom
2. Karbazol potom ide u tzv. ,,vodonik generator'' gdje se na visim temperaturama izdvaja vodonik koji se onda salje u gorivnu celiju
3. Karbazol bez vodonika iz ,,vodonik generatora'' odlazi u drugi rezervoar na vozilu
4. Ponovlja se stavka 1. s' tim da se iz drugog rezervoara isprazni karbazol, a u prvom se opet sipa karbazol obogacen vodonikom

Vodonik iz ,,vodonik generatora'' ide u gorivnu celiju gdje se prozvodi elektricna energija a produkt tog procesa je voda. Elektricnu energiju koristi elektromotor uz sve prednosti koje ima u odnosu na SUS motor http://www.nolimitbikers.com/forum/view ... =18&t=2308" onclick="window.open(this.href);return false; s' tim da je rjesena mana brzog (sporog) punjenja. Samo se ode na buducu benzinsku (karbazolsku) pumpu

Opet, kada cisterna dodje na pumpu i natankuje karbazol obogacen vodonikom ne vraca se prazna vec se napuni karbazolom koji je oslobodjen od vodonika. Poslije se u toj nekoj buducoj rafineriji karbazol opet obogati vodonikom.

Po rijecima profesora Alta treba da prodje jos 8 do 10 godina da bi ovo postalo komercijalno. No, da je budcnost vjerovatno u ovome govori podatak da su za ovo zainteresovane (i finansijski pomazu) kompanije kao sto su BMW, MAN i Simens.

Britanski naučnici su izumeli „veštački benzin“, koji bi mogao da košta tek 1 evro po galonu (4,54 l britanka mera), i to bez ugljenika!

„Veštački benzin“ sa cenom od 22 evro centi bi mogao da se pojavi na tržištu za 3 godine.

Britanski naučnici usavršavaju recept za gorivo bazirano na vodoniku, koje bi bilo upotrebljivo za postojeće motore sa unutrašnjim sagorevanjem, i to po mnogo nižoj ceni od konvencionalnih fosilnih goriva.

Energija iz vodonika može biti iskorišćena kroz sagorevanje gasa ili kombinovanjem sa kiseonikom u gorivnim ćelijama u cilju proizvodnje električne energije. Ono što predstavlja realan problem su trenutne metode za skladištenje vodonika, koje su veoma skupe i ne u potpunosti bezbedne.

Da bi se negativne strane izbegle, naučnici iz Rutherford Appleton laboratorije pri Oksfordskom univerzitetu su pronašli način da „pakuju“ vodonik u sićušne nizove koji mogu biti sipani ili pumpani kao tečnost.

Stephen Voller, šef Cella Energyja je izjavio: „Mi smo razvili mikro nizove koji mogu biti upotrebljeni kod postojećih benzinskih agregata, te u potpunosti zameniti fosilna goriva.

Rane indikacije kažu da mikro nizovi mogu biti korišćeni u postojećim automobilima bez modifikovanja motora. Materijali su bazirani na vodoniku, a pri upotrebi nema ugljenika kao posledice sagorevanja, kao u električnim vozilima.“

Preuzeto sa sajta VG.

NOVA TEHNOLOGIJA

Britanska kompanija napravila benzin od vode i vazduha

Naučnici iz Stoktona na Tizu, piše Indipendent, napravili su pet litara benzina od avgusta kada je pokrenuta mala rafinerija
“Er fjuel sintezis”, mala britanska kompanija, napravila je prvi “benzin od vazduha” koristeći revolucioanrnu tehnologiju koja budi nadu u rješavanje energetske krize, kao i u zaustavljanje globalnog zagrijevanja.
Naučnici iz Stoktona na Tizu, piše Indipendent, napravili su pet litara benzina od avgusta kada je pokrenuta mala rafinerija koja proizvodi benzin od ugljen dioksida i vodene pare.
Kompanija se nada da će u roku od dvije godine uspjeti da izgradi veću fabriku sposobnu za proizvodnju tone benzina dnevno. Pored toga, planovi su i da se otpočne sa proizvodnjom “zelenog” goriva za civilnu avijaciju.
Tim Foks, šef odjeljenja za energetiku na Inženjerskom institutu u Londonu kaže: “Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, ali je istina. Oni to zaista rade, bio sam tamo i vidio. Inovacija je u tome što su uspjeli da naprave čitav proces. Riječ je o maloj probnoj fabrici koja uzima vazduh i izdvaja ugljen dioksid iz njega po već poznatim principima.”
Iako je proces još uvek u početnoj fazi i što koristi struju iz nacionalne električne mreže kako bi radila, kompanija vjeruje da je moguće koristiti i obnovljive izvore energije kao što su vjetar ili plima.


EKOLOŠKO!

Britanski inžinjeri napravili gorivo od vode i vazduha

AFS se za sada nada da će izgraditi komercijalno postrojenje koje će dnevno proizvoditi oko 1.200 litara ovog goriva
Jedna mala britanska kompanija je razvila način na koji se može od vode i vazduha stvarati gorivo.
Oni se nadaju da će ova tehnologija jednog dana u velikoj mjeri doprinijeti proizvodnji ekoloških goriva.
Inžinjeri kompanije Air Fuel Synthesis (AFS), iz sjeverne Engleske, su tokom tri mjeseca uspjeli da proizvedu pet litara ovog goriva. Tehnika uključuje vađenje ugljen dioksida iz vazduha i vodonika iz vode i njihovo kombinovanje u reaktoru sa katalizatorom, kako bi se dobio metanol. Metanol se nakon toga konvertuje u gorivo.
Naučnici koji stoje iza projekta kažu da je korišćenjem obnovljive energije za pokretanje procesa moguće kreirati karbonski neutralno gorivo koje se može koristiti na identičan način kao i standardno gorivo.
"Ovo gorivo je mnogo čišće jer je sintetičko. U njemu se nalazi samo ono što je potrebno za njegovo funcionisanje. U njemu nema zagađivača", rekao je Piter Harison, izvršni direktor AFS-a.
AFS se za sada nada da će izgraditi komercijalno postrojenje koje će dnevno proizvoditi oko 1.200 litara ovog goriva.

izvor: http://www.vijesti.me" onclick="window.open(this.href);return false;