Odlučili smo da idemo na ovaj reli koji se događa u Romuniji.
Ne znam ni gdje da počnem, toliko ima toga...
Što to je i kako ide?
Baza relija je u kraju Brebu Nou.
Tamo nude sve od jela, servisa, spavanja i svu podporu koja ti treba. Svaki dan se možeš vračat u tabor i ujutro napadat sljedeče čekpojntove.
Reli traje 5 dana, sa početkom u ponedeljak i savršetkom u petak. Tako ima svaki tim 5 dana da osvoji štoviše čekpojntova od odprilike 80, koliko ih ima ukupno. Ovi pojntovi se nalaze na području velikim ko pola MNE, toliko za osječaj, koliko je to odprilike velik teren. Teren je toliki, da smo u svih 5 dana samo 2 put sreli neku drugu ekipu. Dobiješ mapu i koordinate pojntova. Pojnotvi su samo označeni sa koordinatama a ti onda te koordinate nađeš na zemljovidu i onda voziš i jih tražiš. Svih se pojntova uopšte ne može da osvoji. Vreme nije stopano, možeš da voziš gdje god želiš, kako želiš i koliko god vremena želiš. Sam i odabireš koje češ pojntove da osvojiš. Pojntovi su točkovani sa bodovima od 1000 do 4000 bodova. Zavisi od udaljenosti pojnta, od težavnosti terena i od toga kako se ga teško da nađe. GPS ne može mnogo da pomaže jer nema urisanih cesta, ali najviše puta događa se da cesta do pojnta upošte ne obstaje. Tako ti GPS služi samo ko kompas da se orientišeš u kojom smjerom trebaš iči, ali kadkatd je put na neku goru sa druge strane pa se jeb...kad ne možeš da znaš da je tamo neki put. Vozili smo to po jugozahodnim karpatima, nema mnogo cesta a i koje jesu, kadkad bolje da ih nije bilo. Znači govorimo o pravom offroadu i enduro vožnji.
Toliko za uvod o čemu se radi, pa ču toko događaja objašnjivati više...
A nekoliko o tom reliju i ovdje:
http://www.enduromania.net/was.php?lang=en&s_m=1" onclick="window.open(this.href);return false;
Ja Peter i Matic odlučili smo da idemo u Romuniju sa našim motorima cestom.
Ja sa Tenere, Petar sa svojom prerađenom Africom (ima od Ohlins straga, WP suspenziju spreda, povišao si je i cijeli motor, ijoš mnogo toga...znači prava prerada. Matic je išao sa svojom transalpom, koja ga je dosad još na svakom putovanju ostavila na ledu, ali više zbog toga jer je nije uzdržavao, nego da motor nije dobar.
Reli počinje u ponedeljak, tako smo si mi uzeli 2 dana da stignemo dolje, nastanimo se i pripremimo motore. Tome mislim odsranjivanje retrovizora, plastika, mjenjanje guma, prijenosa zubnika spreda, zada...
Tako smo se ujutro dobili malo ispred hrvatske granice, jer smo odlučili da idemo za Novi Sad a onda Timisoara i do Brebu Nou.
Da imamo sreče do večere smo u Brebu nou.
Slika u 6 ujutro:
Sa sobom vozimo sve od guma, alat, kompresor guma...svašta može da nam se dogodi, barem smo tako mislili...
Još jedan dim i pičimo za Novi Sad, sve dobro, dođemo več do Zrenjanina, i onda kvar...
Maticu je otišla elektrika... brzo su nam priskočili na pomoč prijazni motoristi... Hvala Saša Kinezu, koji je prvi došao pitat, da li nešto trebamo..
Bila je subota poslijepodne, nema nikog u radionici, ni da kupimo bateriju, kaoja se iskuhala i isušila, zbog regulatora u kvaru.
Saša brzo odvrtio nekoliko brojeva i našao prijaznu familiju kod Miša, on je elektro majstor a tata mu liča automobile.
Tako smo odvukli motor do njih da pogleda, može li se šta sredit...
Prijazno nas primili i dok je miša sređivao motor mi smo u sjeni se več poprijateljili i pili pivo. Dobra su ona familija, Miša i otac su pravi bajkeri sa srcem i odmah smo imali šta da pričamo.
Dok su oni prčkali motorom...
Mi se raskomotili...
I pili pivo..
Tako sati prošli i po neuspjelom pokusu vidjeli, da crko regulator i spržen je i CDI, tako da nije bilo šansi da sredimo motor na vreme. Na žalost suočili smo se tome, da MAtic neče moči srediti motor i navreme stiči na start relija u Romuniji.
Tako se za nas završio večer u Zrenjaninu, kdje smo prenočili u hotelu, Matic je odlučio da čeka sa motorom na dijalove iz Mađarske, i možda dođe kasnije barem da malo vozi po Romunskoj, kad več neče stiči na reli.
Za mene i Petra, pojavio se problem... jer za utjecanje na reliju treba da zbog težkog terena i sigurnosti bude u ekipi najmanje trojica, koja može da si međusobno pomože u kritičnim situacijama u odročnim krajima kdje se vozi taj reli. Odlučili smo da ujutro sami krenemo na reli i vidječemo šta može da se reši tamo.
A da ne vozimo safer odlučili smo prošetat gradom popit koje pivo i malo se zabaviti...
Tako smo završili dan u Zrenjaniu u Srbiji tek 250 kilometara do cilja kdje počinje start, neznajuči kako če sve to završiti...
Čini se kao da oni to pomalo resnije uzeli od nas.
