Uticaj ciklistike i ugla bregaste

[kopljas]

Drugari,

Interesuje me zna li neko koliko ciklistika i ugao bregaste zaista uticu na habanje rucice kocnice i crkavanje stop svetla na motorima?

Unapred hvala,
Vlada

[wulfy]

Sa ovim pitanjem si otvorio ,,pandorinu kutiju'' ponašanja motocikla. Još 1974 godine na Pasadena unirvezitetu grupa naučnika na ovu temu nije donela jedinstveni zaključak. Izvesni Petar Holimirk je tvrdio da je sve to teorija zavjere, čak mu se i članak o tome pojavio u Time magazinu, no, on ipak, nije shvaćen ozbiljno. Bart Dejmon profesor na mašinskom fakultetu u Masačučesu koji je doktorirao na temi ,,uticaj položaja izduvnih ventila na brzinu obaranja motocikla u krivini'' (usisni imaju sasvim drugi spektar uticaja), je iznio tezu da ugao bregaste mora biti manji od 27 stepeni da bi cikistika podržala najviše do 8 uzastopnih kočenja pred krivinu, što naravno rezultira paljenjem i gašenjem sijalice stop svjetla što opet uzrokuje njeno pregorevanje. Iako ovaj eksperiment nije u potpunosti izveden neki opšti zaključak se sveo na to da treba umjesto sijalice sa volframom ugradiiti trajije LED diode. Ipak tehologija tada nije podržavala taj zaključak. Iako na kraju nije bilo preciznih zaključaka i tehnologije kojom bi se mogli isti uspješno izvršiti interesatno je da je KTM krajem osamdesetih zaposlio tim od sedam naučnika koji su proučavali ovo pitanje koje si postavio. Iako do kraja nisu uspjeli da ga odgonetnu mnogi naslućuju da je to tajna uspjeha ove fabrike na reliju Dakar evo duži period. Naravno, kada nema preciznih odgovora sve se svodi na domen pretpoostavki te zbog toga ima puno misterije oko svega toga ...

[djodja]

TOOOOOO doVla

Ovo me brutalno interesovalo. Mislim da na navedeno imaju znacajan uticaj vibracije lanca pri brzinama od 16.48 km/h i 79.68 kmh u II i V brzini i u korelaciji sa tim otpor vazduha koji stvara kontrolna tabla prouzrokuje termicke sokove na dihtung pumpe za vodu. Takodje treba uzetu u obzir da pri uglovima/nagibima vicim od 18.4 stepena ovo ima neuporedivo veci efekt zbog NARAVNO prelivanja tecnosti motora koja prati taj ugao. Te sasvim je logicno iz gore navedenog da je idealno voziti pri brzini od 15.48kmh i to preporucljivo na nadmorskim visinama ispod 100m i na temperaturi od 26 do 28 stepeni i koliko je moguce u zatvorenom prostoru, npr. garazi.

[djodja]

Sa ovim pitanjem si otvorio ,,pandorinu kutiju'' ponašanja motocikla. Još 1974 godine na Pasadena unirvezitetu grupa naučnika na ovu temu nije donela jedinstveni zaključak. Izvesni Petar Holimirk je tvrdio da je sve to teorija zavjere, čak mu se i članak o tome pojavio u Time magazinu, no, on ipak, nije shvaćen ozbiljno. Bart Dejmon profesor na mašinskom fakultetu u Masačučesu koji je doktorirao na temi ,,uticaj položaja izduvnih ventila na brzinu obaranja motocikla u krivini'' (usisni imaju sasvim drugi spektar uticaja), je iznio tezu da ugao bregaste mora biti manji od 27 stepeni da bi cikistika podržala najviše do 8 uzastopnih kočenja pred krivinu, što naravno rezultira paljenjem i gašenjem sijalice stop svjetla što opet uzrokuje njeno pregorevanje. Iako ovaj eksperiment nije u potpunosti izveden neki opšti zaključak se sveo na to da treba umjesto sijalice sa volframom ugradiiti trajije LED diode. Ipak tehologija tada nije podržavala taj zaključak. Iako na kraju nije bilo preciznih zaključaka i tehnologije kojom bi se mogli isti uspješno izvršiti interesatno je da je KTM krajem osamdesetih zaposlio tim od sedam naučnika koji su proučavali ovo pitanje koje si postavio. Iako do kraja nisu uspjeli da ga odgonetnu mnogi naslućuju da je to tajna uspjeha ove fabrike na reliju Dakar evo duži period. Naravno, kada nema preciznih odgovora sve se svodi na domen pretpoostavki te zbog toga ima puno misterije oko svega toga ...

Ja kategoricno pobijam ovu tezu jer nisu uzete u obzir tezine gore navedenih sijalica a nije ni tajna da je gore navedeni profesor Dejmon bio sklon nesojluku te da je tada svoju suprugu prevario sestricnom druga vlasnika firme za proizvodju LED sijalica, sa cim siguran sam da cemo se svi sloziti, implicira da su njegovi zakljuci bili subjektivni i da je bio grdan ka pas. Takoje u navedenoj temi nije naveden proizvodjac ruzice kocnice i koja rukavica je bila primijenjena jer je i vise nego ocigledno da katalizator ce biti znacajno drugacije ugrijan u koliko je rukavica sadrzala elemente neoprena u sebi. A NECU DA POCNEM DA PRICAM sto bi se desilo ako je lijeva poluplastika djelimicno bila karbonska. Puffffff covjece koje bi to onda implikacije bile u toku voznje po putevima okruzenim zimzelenim drvecem na stop svijetlo......

[wulfy]

Grešiš. Vidim da si upoznat samo sa djelom njemačkog naučnika Ramela Fridriha Lekića (čiji je đed sa ovih naših područija) koji je ujedno uveo i teoriju zavisnosti debljine rukavice od inteziteta početnog gorenja volframa u sijalici. Međutim, ima i drugih radova na tu temu kojim se talođe ulazi u kumovsko-rođačke poslove i uticaje pojedinih radova na te korelacije. Tako, npr. ne znam jesi li znao da je ta pominjana sestrična zapravo jetrva od tetke ovog provesora Lekića, te je on imao razloga da obezvrjedi sve što je profesor Dajmond napisao. Da ne govorim da je gajio simpatije prema sestrični koju pominješ ali da mu ona nije dala .. no, odoh u off. Kolega, hoću reći da moraš problematiku da posmatraš iz više ulgolova, a ovako kako čitam što si napisao kao da se u potpunosti slažeš sa ovim njemačkim naučnikom crnogorskog porjekla (koji, usput budi rečeno, nikada nije postaa članom akademije)

[bokibd]

Kolioko sam ja upucen u problematiku, vi ste obojica u krivu. Iz treceg izdanja "Mehanika i Ciklistika" gdje jasno pise da oba naucnika nisu imala pojma. I da je u stvari sva istrazivanja vrsila ona sestricina koju spominjete. Ali zbog neslaganja sa rodbinom i zabranjenih ljubavnih veza morala je da ostane u anonimnosti.

[kopljas]

Iako visoko cenim Vasa misljenja, moram vam priznati da su odredjene cinjenice, koje su iznete u prethodnimpostovima, izvucene iz konteksta i mogu se shvatiti dvojako. Mislim da same vibracije lanca nikako ne mogu biti povezane sa otporom potrebnim za rad LED sijalica i koliko god to aprsurdno zvucalo, g-din Ramel Fridrih je ipak uspeo da opise ceo proces kroz pokusaj pravljenja "intralaminarnog" sagorevanja. Na taj nacin je uspeo da potvrdi da se u gornjem polozaju, ventili sire tako da iniciraju pritisak koji kasnije utice na zazor koji nastaje medju karikama lanca. Naravno, slozicete se, da je ceo ovaj proces vrlo kompleksan i dovodi u pitanje samu teoriju habanja rucice kocnice. Sto se tice zadnjeg svetla, mislim da tu presudan uticaj imaju ne simetricni impulsi katodnog napona, koji kao takvi, prouzrokuju neravnomernu raspodelu sile. Ova teorija je dokazana vise puta koriscenjem Sarpijevog klatna.

[DrMracni]

ja mislim da ste vrlo neozbiljni!
cekam vas sjutra na zabljaku

[Galiot]

Mislim da je ovde sve objašnjeno...

[Galiot]

Ja tek sad vidim da sam pogrešni klip postavio a ovaj originalni neće da otvori:

[youtube]www.youtube.com/umleitungokošvajsaparatštrasseinichtlinksšrasse[/youtube]

Ali koliko sam ja shvatio iz svega ovoga iako ne pričam baš najbolje njemački da se to nikad ne može sa sigurnošću tvrditi tj,ustanoviti jer su u biti u igri jedna konstanta-to je predtrag zadnjeg točka i dvije promenjive-nivo goriva u rezervaru i zagijanost guma koju Space pominje u jednom od svojih textova,već nadaleko pominjanih na prestižnim katedrama.
Elem,kako nivo goriva nikad nije isti,to jeste on opada sa tokom vremena a u isto vrijeme zagrijanost guma je u uzlaznoj putanji,dolazi se do zaključka da se te dve trajektorije skoro nikad ne poklapaju u istoj tačci,tj,te ose bi trebalo posmatrati kao neprestanu fluktuaciju jer šta one u stvari rade? One fluktuišu jedna od druge neprestano se udaljavajući sa protokom vremena u jedinici distance. Zvuči jednostavno zar ne? Oni kažu da je to nešto čuvenog "Pi" broja. Nadam se da sam uspio ovo približiti sto je više moguće obično čitaocu jer ovaj uticaj ima veliku ulogu u izboru pavilne opreme svih nas.