POSLE 70 GODINA....

[Charuga]

1941.godina, okupacija....
Pokret otpora je krajem 1941 pretrpeo tezak poraz u Banatu i Backoj dok je u Sremu posle solidnijih priprema prerastao u opstenarodni ustanak....
U Sremu se formirao Fruskogorski i Podunavski odred a poseban uticaj je imao i beg grupe zatvorenika iz Sremskomitrovackog zatvora 22.Avgusta 1941.g.
Jedan od organizatora i ucesnika ovoga je bio i moj pokojni deda koji je malo iza toga i streljan...ali ovo nije prica o njemu....
Ravnica i konfiguracija terena je dovela do specificnog nacina borbe...brzih upada i napada pa beg u brda Fruske Gore...koja se uzdize iza nepreglednih ravnica kao majka spremna da primi na svoja nedra svu svoju nesrecnu decu....
Koja su te godine izvrsila preko 220 oruzanih i diverzantskih akcija....

U drugoj polovini 1941g. Nemci su delovima....704/714 i 717 divizije, drugim domobranskim zborom izveli ofanzivu na Frusku goru.....

Pocela je 24.Avgusta....odred je bio okruzen ali je vecina uspela da se probije....

Jedan od onih koji je tu ostao je i dedin brat Steva Acimovic momak od 18 godina koji je vile i plug zamenio puskom....
U jednom momentu borbe stitio je odstupnicu ranjenima.... dve bolnicarke su pogodjene, jedna je jos uvek bila ziva...mladjani momak je ostao da joj pomogne ujedno je i dao vremena ostalima da se povuku na bezbedno rastojanje.....
medjutim on je ostao u obrucu....
bez municije i bez nade....
drugovi su posmatrali iz daljine kako mu se Nemci priblizavaju i kada su vec dosli do njega.............odjeknule su dve eksplozije.........on je otisao u vecnost a sa sobom je povukao i neke od silnika koji su uleteli u njegovo mirno selo i unistili sve mladalacke snove.....

Sve ovo se desavalo u okolini sela Vizic na Fruskoj Gori....
Nikada ga nisu zaboravili, ali nikada nisu ni znali gde su mu tacno leze kosti.....

Od malena sam gledao njegovu crno belu sliku na zidu, na kom su stajale slike mojih predaka poginulih i streljanih u tom ratu..... ..
....o dedi je napisana knjiga ali o ovom momcicu.... nije se puno pricalo osim na porodicnim skupovima, najcesce zimi i u vreme svinjokolja....
Bilo je nekih pokusaja da se nadje njegov grob ili mesto pogibije ali uglavnom se islo preko mesnih kancelarija....bez uspeha.....
Cesto sam  sa ocem pricao o Stevi i dogovarali smo se puno puta da krenemo u planinu i da ga trazimo.... medjutim nikada to nismo uradili....
....a i on je pre dve godine otisao na "drugu stranu"... dali su se mozda sreli tamo, neznam.... mozda cu jednom saznati kada dodje moje vreme.....
....ali ja sam cvrsto resio da nadjem grob.....spomenik...natpis...ili neko obelezje .......pre toga.....

Muci me u zadnje vreme puno stvari ali sam zadnjg dana Maja 2011. seo na motor i umesto da vozim pravo prema Bosni resavajuci vazne probleme skrenuo sam sa autoputa, prema Rumi i Fruskoj gori.....

[Charuga]

Ubrzo dolazim u blizinu Vrdnika.... u okolini su tri Manastira, odlucujem da ih posetim...mozda ce pomoci.....

Prvo vozim prema Maloj Remeti..... put je los ima i makadama ali to je zadnje sto ce me spreciti da stignem gde sam naumio.....











Manastir se renovira prosetao sam malo konakom dok je Nindza skupljao snagu u Manastirskoj hladovini......



Red je da napisemo nesto i o Manastiru:


Manastir Mala Remeta

Pouzdanih podataka o vremenu osnivanja manastira nema, i kao i kod drugih manastira, istorijat manastira Mala Remeta je mešavina istine i legende. Pouzdani tragovi o manastiru idu tek od turskog vremena. Turci ga u svojim knjigama pominju 1546. godine pod imenom Remetica, turski defteri jasno ga razdvajaju od Šišatovca i Velike Remete tek od 1697, i to na osnovu dozvole srpskog patrijarha Arsenija III Čarnojevića, koji šalje prebegle monahe iz manastira na Drini da ovaj manastir obnove kao metoh beočinskog manastira.
Tokom 1588. godine u turskom popisu se navodi manastirsko imanje i čini se da ono nije bilo malo.
Od tada se Mala Remeta vodi kao metoh Beočinskog manastira. Iz toga vremena potiče i manastirski pečat. Kakve su prirode bili građevinski radovi koje monasi obavili teško je reći, ali verovatno ne posebno veliki jer se tek od 1739. godine počinje graditi crkva uz pomoć Stanka Milinkovića iz sela Šuljma kao ktitora. Crkvu su gradili više od 20 godina majstori Teodor Kosta i Nikola Krapić, Cincari iz grčkog grada Lange. Tačno 11. februara 1738. oni su, zajedno sa bratstvom manastira, sklopili ugovor kojim je pogođeno da graditelji sazidaju crkvu „što lepše umeju i znaju, za 145 dukata, brašna koliko im bude potrebno za vreme rada, za oko 40 oka soli, 20 akova vina i tri akova rakije, četiri braza (ovaca ipi svinja) i 140 oka pasulja ili graha". Da je i tada Mala Remeta bila metoh manastira Beočin vidi se iz ovog ugovora sa zidarima gde je navedeno da se nova crkva nalazi na "gruntu manastira Beočina, zvano Remetsko". Manastir je u to vreme veoma siromašan pa se tako u vizitaciji iz 1753. godine navodi da ima samo 6 prnjavoraca, kačaru od drvenih stubova prekrivenu šašom, ambar od dasaka pokriven trskom, itd. Crkva je sazidana od kamena i cigle, ali dugo vremena nije ni okrečena, a ni osvećena. Verovatno zbog nedostatka sredstava jer je manastir veoma siromašan. To je bio i 1753. godine kada je od imanja imao samo jednu baštu, zatim "2 vinograda u njima 17 motika; šliva drva oko monastira oko 600; jedna livada na gradini v nej 30 kosa, druga bliz monastira 12 kosa, tretja u Zečaju 2 kose, četvrta u Grabivcu 3 kose; jedan gaj više manastira zabranen; jedan majdan bliz monastira". Tek 1760. godine mitropolit Pavle Nenadović je osvetio manastirsku crkvu pa je za pretpostaviti da je te godine ona bila u potpunosti dovršena.

[Charuga]

Vracam se nazad prema Vrdniku, skrecem levo malo ispred i uskoro sam ispred manastira Jazak:
Iako je sagraden u relativno novije doba, istorijat manastira Jazak je znatno stariji. Najmladji od svih fruškogorskih manastira, gradjen od 1736. do 1758. godine ktitorstvom bogatih građana Novog Sada, Baje, Osijeka, Šida i Šašinaca, mešajuci staru srpsku arhitekturu sa baroknim i, što je posebno osobeno, islamskim uticajima, predstavlja verovatno najlepši arhitektonski spomenik na Fruškoj gori.
Na udaljenosti od oko jedan kilometar severno od manastira nalaze se ostaci  prvobitnog manastira istoga imena koji se od gradnje nove crkve naziva Stari Jazak a bio je posvećen Vavedenju Bogorodice, podignut verovatno krajem XV veka. Prvi put u pisanim izvorima (bar onima koji su sačuvani) spominje se 1522. godine. Legenda ga vezuje za despota Jovana Brankovica (1499-1502).















Blizu Manastira nalazi se i Izvor "Jazak"....



I treci Manastir u malom krugu je Vrdnik, poznat i kao Nova Ravanica....
Crkva manastira Vrdnika (Ravanice) posvećena je prazniku Vaznesenja Hristovog (40. dan posle Uskrsa), a manastirska slava  je na Vidovdan (15/28. jun). Manastir je izgrađen na južnim obroncima Fruške gore i jedini je u okviru naselja. Jedan je od najznačajnijih, a bio je i najbogatiji (1905. je posedovao 1.696 jutara zemlje). Sad ga čine crkva, tri krila konaka i ogradni zid s istočne strane, gde je i ulaz u portu
Ravanički monasi naselili su manastir Vrdnik 1697, donevši i mošti kneza Lazara i ravaničku riznicu. Od tada manastir Vrdnik nazivaju Ravanica. Po dolasku, monasi su zatekli napušten i razoren manastir. Na tom mestu toliko je bujala šuma da je i nad svodovima oštećene crkve naraslo drveće. Ipak, za kratko vreme su obnovili zarušenu crkvu, koja je bila posvećena sv. Jovanu Preteči, i uspostavili novo posvećenje - Vaznesenje Hristovo - jer su u ovu crkvu položili mošti i tako je povezali sa Lazarevom Ravanicom u Srbiji (verovatno otuda legenda da je Vrdnik zadužbina kneza Lazara). Ikonostas za ovu crkvu radio je 1743. zograf Stanoje Popović, ktitorstvom ravaničkog igumana Stefana Zoranovića.



G







Duhovno naoruzan krecem vencem Fruske Gore, spustam se cak i do Beocina pa levo pored Dunava prema Iloku.....





Nalazim puno spomenika iz rata, ogroman broj njih je posvecen "nepoznatom borcu"....spomen groblja.......tuga.....
Mestani pricaju da je puno golobradih momaka izgubilo zivote po Fruskoj Gori.... godinama su ljudi posle rata hodali ovim putevima u potrazi za svojim najmilijima koji su tu negde stradali.... a najveci broj za vreme drugog svetskog rata....
Suocen sa takvom situacijom na terenu pomalo sam gubio nadu ali sam se potajno nadao da cu nesto saznati u selu Vizic koje mi je ostalo uklesano u mozgu jos od decackih dana.....

[Du-Monster]

Covjece koje slike.. Prekrasna priroda. Cestitam na putopisu, prekrasno, jos jednom da naglasim!

[Charuga]

Dan je prilicno vreo.....posto uglavnom vozim polako i cesto stajem  pocinjem da se topim....nije mi preterano naporno,
osecam se nekako cudno, neznam kako bih to nazvao...kao na nekom svetom zadatku u filmovima a misli su mi neverovatno pomesane i zbrkane....
Prolazim kroz te krajeve, poznata mesta iz mojih decijih secanja.... nekada su se tu krili i ratovali moj deda i ostali a posle rata moj otac je cesto imao navike da sa drugarima obilazi Carde po Fruskoj Gori i lumpuje.....
....u mozgu mi odzvanjaju majcine reci prekora, njemu.... "opet ste bili u Binguli...ili...Erdeviku...ili....",
tada sam mu i ja zamerao... ali sada mu vise nista ne zameram....Cardi nema vise.... cak sam i pitao po selima....kazu: "odavno je to bilo...." a ja bi h tako rado cuo zvuke cigana i tamburice iz neke kafane...popio rakijicu i narucio jednu pesmu za sve..... "SIROK DUNAV RAVAN SREM....."
Posle mi se vracaju misli na Stevu, trenutak svetlosti u vecitoj tami....ili...... razmisljam kako bi izgledala nasa loza da skoro svi nisu izginuli....eto moj otac je prvi koji je umro prirodnom smrcu posle mnogo, mnogo godina......
Da je Steva ostao ziv.... kako bi ziveo.... dali bi imao dece..... dali bi bio miran paor ili lola i bekrija......kao "neki"....
U svemu tome nailazim na tablu tj. raskrsnicu:



Skrecem levo i polako pocinje da me trese neizvesnost....sta ce biti....
Put se polako spusta ka usamljenom selu koje se nalazi na samoj granici sa Hrvatskom....malo zavuceno izmedju obronaka Fruske Gore..... zastajem na ulazu, pravo je crkva,
..... odoh tamo, verovatno cu tu vise saznati.....



Medjutim ...nista....crkva zatvorena, mladji covek mi rece da svestenik dolazi iz Nestina da drzi sluzbu..... tu necu nista saznati....
Pored je prodavnica, mlada prodavacica a i par mladjanih momaka samo odmahuju glavom....neznaju nista a i vise im se svidja da pitaju o motoru i Beogradu....
Zega je velika...na ulici nikoga....jooj.....zar ce samo tako bezuspesno sve to proci.....

Posle nekog vremena Audi NS registracije....staje kod prodavnice...ljubazan sredovecan covek pokusava da mi izadje u susret.... kaze ima groblje.... nize izvan sela sa spomenikom....kaze mnogo je grobova i obelezenih i neobelezenih u okolini.... za obelezene uglavnom zna ali nije nikada procitao ili cuo za nekog Acimovica....
Odlazim peske do groblja, motorom se nemoze...oprema i kaciga ispred prodavnice... i aparat nazalost...
groblje malo...lepo uredjeno...ispod Cempresa spomenik poginulima ali nigde poznatog imena....
Odstojim tu malo i razmisljam ...dali sam ga mozda vec nasao medju mnogobrojnim natpisima....."nepoznatom borcu".....
Vise mi nije ni vruce, gledam okolna brda i pokusavam da se vratim u proslost.... ti predeli su zadnje sto je gledao...dali je to negde blizu gde se nalazim...ili...mozda....neznam.....

[sLowRider]

[LION]

no comment... ...kakva prica...

[ice]

majstore, odavno nisam pročitao iz duška što se kaže cijelu priču, s neviđenim merakom. Nadam se samo da avanturi nije kraj ovdje, da ćeš ipak nastavit i nać ono što tražiš.
svaka čast druže, samo naprijed!!

[Madza]

Bravo...Ninja standardno extra izgleda,a tebi stari svaka dala

[Gasho]

Lijepo Charuga. Nisam ocekivao nista losije od tebe. Na zalost, mnogi od nas imaju slicnih prica, ali to je valjda tako na ovim nasim prostorima...