Pošto smo bili ovih dana ljubazno primljeni, mora da se odužim barem malo i uzvratim nekoliko svog vremena za opis događaja za uzvrat na potrošeno vreme poštovanom NikGoldu, koji nas je obzirno i nesebično primio, da nam pokaže nekoliko enduro divota u njegovoj deželi.
Pa da počnem na početku.
U Sloveniji ne možemo da legalno vozimo u prirodi, jer je to kaznjivo. I kazne su strašne. Ne možeš se ni voziti šumskim putevima, a da ne pričam o priječenju livadama, koje se završavaju sa lovljenem enduraša ili bacanjem vila ili sjekire sa strane farmera, lovaca itd. Isto su tako ljuti i pješači koji hribolaze i vrlo su osjetljivi, da tim putima sretnu bilo kakve motorizirana vozila. Ponekad je zabranjena vožnja i biciklima. Znači svi smo mi na crni listi i nije gušt voziti prirodom, kad nikad neznaš ko če ti rezati gumu ili možda i vrat. Ludilo!
Tako se oko pola godine dogovarali i prijeko ovog foruma, da dodjemo u posjet u MNE, da vozimo malo enduro jer u SLO, milo rečeno - ne možemo.
Tako se ja Rok i Nacho u petak ujutro skupili u Ljubljani prije polaska prema MNE. Odlučili da uzmemo po lako, i pičimo uz jadransku magistralu 2 dana i kad zagrija previše, ustavljamo se i bacamo u more, da se ohladimo.
Vozimo se tako mi, okupamo se nekdje oko Zadra imalo pojedemo i navečer več smo pronašli apartmane u Baškoj Vodi. Iši vani, i sa sobom uzeli i našeg četvrtog prijatelja, Jack Danielsa. Koji nam je pomalo zamaglio pogled i razum.
Nacho je več počeo da se pravi Jackie Chana iza svoje jahte, na koju je malo kasnije bacao sirni Burek zbog naše provokacije.
da nema jaja, da uprlja svoj brod.
Bilo je skoro 12.00 u noči i Rok je sljedečeg dana imao rođendan pa smo mu spremili iznendađenje - Vatromet!
Onda smo vidjeli ove luđake u kuglama napunjenim zrakom. U tome ne može da se stoji u vodi, barem ne za mnogo vremena.
Pa sa NAchom odlučimo, da mu to podarimo za rođendan:
Valjda, ko djeca, i mi se zagrijali da uđemo u tu kuglu, ali zbog JAcka Danielsa, morali smo da se pravimo vrlo trijezne, da su nas pustili unutra, pošto su se bojali, da če netko morat da čisti plundru iznutra
http://www.youtube.com/watch?v=Wzo7GBCDTS8" onclick="window.open(this.href);return false;
Sljedeče jutro uz doručak u apratmanu, prije polazka naprijed prema MNE pokoristili smo još zadnju priliku u ovom gradu, da napravimo štose iz samih sebe, a onda krenemo...
Došli mi tako do Ploča i sa Nachom smo podarili još poslijednje iznenađenje za Roka, koji je taj dan imao rođendan.
Bilo je prevruče za tortu, pa smo mu umjesto toga podarili pola lubenice sa jednom sviječicom, da si nešto zaželi!
Bilo je to sjajno iznenađenje.
Onda smo tu istu sjenu pokoristili za osvježavajuči odmor. Bila je to odlična sočna lubenica.
Odmorili se, pa je bilo vrijeme za pokret. Vožnja uz jadransku magistralu je uvijek odlična, krivine i asfalt su odlične a i pogled je izvanredan. Miris mora i mediteranskog zelenja odlična je kombinacija za odmaranje. AAaaaa.
Dubrovnički most
Iza Dubrovnika, but če nas vodit preko Trebinja za Nikšič, šta je značilo da nam je to zadnja šansa za kupanje u moru, jer poslije se naš put okreče prema cijelini. Pa smo tako pronašli jednu idiličnu odličnu plažu a i nije bila puna ljudi.
Kad smo se bacali unutra, saznali smo zašto nema prometa, jer je voda bila ledena i ne baš slana, šta je značilo, da tu mora da bude neki izvor sladke vode, koji je vrlo hladan - ledeni i zahladio je cijeli maleni zaljev u kojem smo se kupali.
Tim načinom i saznali smo zašto nema prometa u tom zaljevu. Ali bilo je odlično odvježenje.
Vozimo se tako mi preko Trebinja, pređemo granicu bez problema i puštamo se nizbrdo, kad vidim pogled na ta jezera, znam, da smo več blizu Nikšiča. Prelijepo.
Poslijepodne oko 5 sati, več smo mi u Nikšiču i sretnemo se sa Jankom i njegovim DR-om.
Odmah otiđemo do vulkanizera. Pita nas ko ima probušenu gumu, mi njemu, nitko. Onda pita, ko če mjeniti gumu, mi kažemo svi. pogleda nas i pita, prijednje ili zadnje točkove, kažemo mu, sve točkove.
Onda mu je postalo jasno, da ga čeka mnogo rada. Ali bio je on dobar majstor i pomogli mu oko svega.
Dok smo mi skidali točkove, on nam je skidao asfaltne gume i stavljao nam gore enduro gume. Neki smo izvadili i gušače, promijeni lančanike za kračije prijenose na terenu, skinuli gume sa tačkica, da ne bude klizalo na terenu itd...
Ja sam imao sa sobom gume od Mirana Stanovnika, koje on koristi za Dakar. To su gume Michelin Desert. Ali nisam provjerio dobro kod kuče i sa sobom sam uzeo presiječenu gumu...
Pošto nam je bio plan da vozimo enduro po planinama, a tamo je mnogo ostrog kamenja, ta guma uopšte neče da izdrži takav teški teren...
Ali vulkanizer je stvarno bio pravi majstor i uspio je da zaflika rupu.
Kad smo je nabušili zrakom, nisam bio siguran, kako če biti, ali probat čemo. Janko je međutim okrenuo par telefona i sredio je, da me u Podgorici čeka rezervna Mitas guma, za slučaj ako mi zatreba, da je možemo pokupit i nočiju bilo kojeg dana, jer nas je čekala u njegovom stanu.
Kad smo sredili sve tehnikalije, otišli smo do Ivana i kod njega ostavili kofere i sve što nam ne treba za 4-5 dana offroada, pa da budemo što lakši i okretniji na terenu.
A sledečeg dana pridružit če nam se još Peter, koji dođe direktno sa boravka sa Visa.
Pa da mu bude lakše, šaljemo mu koordinate vulkanizera, kdje može promjeniti gume, kdje ostavi kofere i dobijemo se u Podgorici sljedečeg dana navečer.
Međutim je naš plan bio da taj dan prenočimo u Vučje. Šta nam bude dobra istočnica za teren sledečeg dana.
Bravo, momcadi! Veeeeeliki respect 
!