KamenGrad i most na Drini ćuprija
Posted: 12 Jun 2013 21:17
Elem,ovog proljeća Gospodnjeg,taman negdje na dan trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja počesmo Space Director ( u daljem textu Radža) i Ja da se dogovaramo da bi bio vakat učiniti jedan đir motorima,red je… Još jedan od razloga za vožnju je što sam dobio novo HELD Carese/Torno odjelo pa sam ga hteo isprobati u praxi. I tako pade dogovor da u svetu nedelju na dan Svetog sveštenomučenika Teraponta idemo za Višegrad,jer Radža nikad tamo nije bio..
Rendez-vous je zakazan za 8.30AM@NK petlja. Naravno da ja Prvi stižem I čekam Radžu koji ubrzo zatim dolazi sa svojim “Ubicom R-ova”
Svraćamo do prvog marketa da uzmemo namirnice za put,(tu se Radža ogluši o 8.Božju zapovest te ukrade dve čokoladice
),ja namještam Cardo Scala komunikaciju na Radžinu kacigu kako bi nam put u priči lakše prošao . Radža kreće prvi,kaže da idemo na Krstac I onda izbijamo pravo na Gacko. Dolazimo do skretanja,Radža hoće ipak da provjeri i upituje čovjeka koji je tu bio. –Za Gacko,može ovuda? –Jeste naši ili stranci? 
Mi se pogledamo u čudu I odgovaramo: NAŠI! -E,onda može,ovi stranci krenu pa se prepadnu krivina! 
I tako mi krenusmo lagano… Nakon jedno 20ak km odlučujemo da smo dosta prešli I da bi valjalo odmoriti što I činimo u debeloj hladovini…
Nakon toga nastavljamo I ubrzo dolazimo u Krstac gde sam se iznenadio veličinom crkve za tako malo mjesto
Pošto je služba već bila pri kraju odlučujemo nastaviti. Dolazimo do graničnog prelaza,CG službenik golubom pismonošom provjerava naša dokumenta što je Radža iskoristio “da ubije oko”.
Dolazimo do BiH granice gdje nas službenik dočeka riječima kako je to lokalni prelaz i da smo trebali ići preko Bileće. Mi mu rekosmo kako poznajemo neke ljude u Gacko,zato idemo tuda.Onda su se On i Radža malo počojkali i pusti nas službenik uz opasku da se vratimo preko Bileće. I tako uđosmo u Republiku Srpsku…
Već na putu prema Gacku srećemo dosta motorista koji su taj vikend proveli u bludu,nemoralu I raskalašnom ponašanju na motorijadi u Trebinju te nakon susreta sa Radžinim prijateljima u Gacku nastavljamo dalje prema Tjentištu.
Obilazimo mi,pa nas obilaze grupe motorista ali nekako taman pred onaj loš dio puta sustiže nas crni GSXR milja sa suvozačicom u –Radžinim riječima: Moto Helankama!! Da bi Vam to približio,evo jedna slika iz arhive,da znate o čemu govorim:
Naravno da ih po onoj cesti lako sustižem I tako fokusiran vozim dooobar komad puta iza njih,ali tablicu nisam zapamtio!!
Lako se dogovaramo preko komunikacije da napravimo piš pauzu na Tjentištu gdje se u prolazu pozdravljamo sa kolegom motordžijom iz MK “ČIVIJA” Šabac na najboljem Hondinom uratku-VFR 750…
Krećemo dalje,uskoro sustižemo dosta brzu grupu Lozničana koji dobro poznaju put i policijske punktove pa se odlučujemo pridružiti i vozimo za njima. Usput pričamo,zezamo se i pošto vrijeme leti kad se zabavljaš vrlo brzo dočekuje nas :
Ulazimo u grad,stajemo da pitamo jednu stariju gospođu za put do Kamengrada i ona nas upućuje malo niže niz ulicu. Dolazimo do kraja ulice I tu dolazi do “Alea iacta est” momenta posle kojeg Radža odlučuje da definitivno trega imati GoPro sa sobom! Elem,stajemo,pitam ja prvu jaranicu za put,ona objašnjava,dolazi druga kaže da je bolje na drugu stranu jer ima veliki parking,nakon toga ona prva kaže:-Joj,ja se nikad nisam vozila motorom,bil’ ti mene povez’o? –Hajde,sjedaj! Radža to sve sluša preko komunikacije,umire od smijeha,s’oči ne veruje! I tako ja povezoh jaranicu tih 200-300 metara do tog parkinga gdje ona siđe sva u transu,oduševljena… Mi se tu lagano raspremismo
I krenusmo u obilazak
Nađosmo jednu pivnicu,naručismo piće I klopu I u međuvremenu odradili po Check IN I javljanje kući. Nije nam bilo prijatno kad nam je na kraju za dve porcije rolovanih ražnjića,salatu,hleb I piće konobar naplatio cjelih 7,50€!! Mislim,odrao nas je!
Situaciju nekako popravi mlada šankerica koja priskoči u pomoć Radži I donese kriglu vode da se malo povrati od iznenadne glavobolje…
Nakon ručka,odosmo na most da se malo begovski odmorimo
U pamet nam dolaze stihovi Majki:”Hajde,vrijeme je da se krene” i mi se počesmo pakirati I dogovarati kuda ćemo. Kao stari prekaljeni bajkeri odlučujemo da se ne vraćamo istim putem,pu,pu,već da idemo nekim putem direktno iz Višegrada za Pljevlja. Tad smo bili smetnuli sa uma onu staru:preko preče,naokolo bliže…
Put onako,solidan I mi idemo napred a gdje,ne znamo. Bilo me strah priznati ali po količini Zastava skala I Yugo Koral 55 vozila imao sam osjećaj da smo pred Kragujevcom!
U susret nam dolazi grupa motorista na BMW motorima I pošto su Oni inicirali javljanje mi se u tren dogovorimo da to sigurno nisu “Arijevci” (jer da jesu ne bi se nama javljali) te smo ih samo mršnuli.
Ubrzo dolazimo do nekog račvanja,sa lijeve strane granica a put ide I nekud gore. Stajemo da pitamo kuda za PV,kaže službenik : -možeš ovuda a možeš I onuda,gore. –A kuda je bliže? –Ne znam,pitaj kolegu. Dolazi kolega,mi mu dajemo dokumenta I kaže: -Za PV idete gore,ali pređite ovde granicu da vam udare pečat pa se vratite da idete gore. Zašto da nam udare Srbijanci pečat ako mi idemo za CG? –Ne znam,odozgo se svi vraćaju po pečat mada I ne morate.Vraća dokumenta I mi krenemo gore. Dolazimo do druge granice,svi u čudu koji smo mi sad,pitamo: -Jel ovuda za Pljevlja? –Da,da,može ovuda. Dajemo dokumenta,oni pregledaju,uzimamo dokumenta I nastavljamo do Srbijanske granice. Na Srbijanskoj granici nas gledaju kuda smo krenuli,mi opet pitamo: Jel može ovuda za PV? –Može. Mi dajemo dokumenta,oni preko “Halo centrala,HALOOO” veze proveravaju podatke I Radža saznaje da do CG granice ima nekih 50ak km I da se taj prelaz tu zove Vagan,što je meni dao asocijaciju na istoimenu knjigu pok.Dr. Miomira Obradovića I sa tom mišlju mi krenemo prema CG. Put,evo slika sa bolje dionice:
Vozimo se lagano jer ima dosta šodera,rupa,i uskoro dolazimo do mjesta iz skorije Srpske istorije:
Nakon nekih sat I nešto vremena dolazimo do CG granice. Pita službenik,kuda? –Kući! –U redu,saobraćajnu. Ja u tank torbu,saobraćajne nema!! Dajem mu pasoš,On kaže: Nisi ti Miljanić. –Nisam. Totalna zbrka,kod mene Radžin pasoš,kod njega moj,on nekako nađe svoju saobraćajnu ali moje TRT,nema! Ja sve istresao ali nema. Šta sad? Kaže službenik:-mora da je dole ostala,lakše ti je poći dole po dokumenta nego sve vaditi nanovo. I šta ću Ja,crni rab Božji,okrenem se I onom cestom nazad. Radža krenu zamnom ali na onom mjestu gdje smo pravili piš pauzu osta da prištedi gorivo jer nam se obojici gorivo primaklo kraju. I ja spičim nazad do granice,dolazim a oni drže dokumenta I kažu: -Ispali ti iz kofera!
Nema veze,samo kad sam ih našao I ja opet gas gore.Prešao sam taj put gore I dole za cca 45 minuta kako mi Radža reče.
Ubica R-ova
Dolazimo opet do granice,prolazimo I uz pozdrave za sretan put ispraćaju nas službenici. Noć počinje da pada,sa njom dolazi I svježina I mi se uz zalazak sunca spuštamo u Pljevlja. Tu dođosmo do pumpe I našu frku smirismo.
Nakon tenkiranja,zakopčavamo se I krećemo dalje. Ja idem prvi,palim maglenke u kojima su netom prije instalirane Osram Night Breaker Plus sijalice da idu u par sa onima u farovima ( ) I na izlazu iz PV zaustavlja nas patrola jer nisu znali šta to ide u susret. Prilazi mladi službenik,pita jel znamo momka iz Tivta koji prodaje motor. –Koji motor? –Suzuki. –Koji Suzuki? –Plavo-bjeli. 
To sluša Radža preko komunikacije I pita da nije možda GSR. Dolazi stariji službenik do Radže I pita da li se to On njemu obraća? –Ne,pričam sa kolegom,preko veze. Nakon toga su nas kao dvojicu vanzemaljaca pustili da idemo,jer tu nisu čista posla… 
Nastavljamo dalje kroz borovu šumu mladu,I usput se dogovaramo da u Žabljaku jedemo jer smo doobro gladni a valja dalje putovati. Tu ja radim kardinalnu grešku I stajem u prvi lokal na koji nailazimo I naručujemo dve capricozze. Majstor pravi,mi gledamo kako vani steže zima,sve se osjeća na ugalj jer ljudi I dalje lože! Gotove pizze,ja uzimam zalogaj I osjećam ono hrskavo dno od gotove podloge za pizzu a istovremeno mi gornje nepce prlji OGROMNA količina sira koju je majstor stavio,kao da sam naručio Quattro formaggi sa extra sirom!!
Gledamo se Radža I ja,šta ćemo sad,šuti I jedi,gdje sad da tražimo drugo… Tu me Radža nagovara da jedem,pa daj uzmi još ali ipak smo na kraju ostavili po pola pizze jer “žurimo”…
Nastavljamo dalje prema Šavniku I uz priču I šalu jer gdje su mladi tu je šega dolazimo do Nikšića. Tu me Radža pokušava nagovoriti da idem sa njim za PG ali ja ne hajem za to već se pozdravljamo I rastajemo,On za PG,Ja za Risan. Malo mu dadoh po gasu I vrlo brzo dolazim pod okrilje Teutinog grada. E sad,svi koji me poznaju bi pomislili da ću odmah uraditi nešto po ovom pitanju:
Ali Ja,Bogobojažljiv kakav jesam,zahvalih Mu se što nas je taj dan obasuo svojom pažnjom I odoh kući spavati…
REZIME: 640 km,ogromna količina zajebancije sa Radžom,što uživo što preko komunikacije,avantura kojoj se nismo nadali.Nije bilo ovog OFF-Roada ni gliba,to je samo šala obožavaoci moji... Prezadovoljan odjelom jer sam ga zaista istestirao od +30’C koliko je bilo u Višegradu do nekoliko stepeni iznad nule u povratku kroz Grahovo a ispod odjela sam imao samo tanku majicu I donje gaće.Niti mi je bilo vruće niti hladno,zaista izvanredno!! Po meni,vredi svake pare.
Ostajte mi zdravo!
Rendez-vous je zakazan za 8.30AM@NK petlja. Naravno da ja Prvi stižem I čekam Radžu koji ubrzo zatim dolazi sa svojim “Ubicom R-ova”
Svraćamo do prvog marketa da uzmemo namirnice za put,(tu se Radža ogluši o 8.Božju zapovest te ukrade dve čokoladice
),ja namještam Cardo Scala komunikaciju na Radžinu kacigu kako bi nam put u priči lakše prošao . Radža kreće prvi,kaže da idemo na Krstac I onda izbijamo pravo na Gacko. Dolazimo do skretanja,Radža hoće ipak da provjeri i upituje čovjeka koji je tu bio. –Za Gacko,može ovuda? –Jeste naši ili stranci? Mi se pogledamo u čudu I odgovaramo: NAŠI! -E,onda može,ovi stranci krenu pa se prepadnu krivina! I tako mi krenusmo lagano… Nakon jedno 20ak km odlučujemo da smo dosta prešli I da bi valjalo odmoriti što I činimo u debeloj hladovini…Nakon toga nastavljamo I ubrzo dolazimo u Krstac gde sam se iznenadio veličinom crkve za tako malo mjesto
Pošto je služba već bila pri kraju odlučujemo nastaviti. Dolazimo do graničnog prelaza,CG službenik golubom pismonošom provjerava naša dokumenta što je Radža iskoristio “da ubije oko”.
Dolazimo do BiH granice gdje nas službenik dočeka riječima kako je to lokalni prelaz i da smo trebali ići preko Bileće. Mi mu rekosmo kako poznajemo neke ljude u Gacko,zato idemo tuda.Onda su se On i Radža malo počojkali i pusti nas službenik uz opasku da se vratimo preko Bileće. I tako uđosmo u Republiku Srpsku…
Već na putu prema Gacku srećemo dosta motorista koji su taj vikend proveli u bludu,nemoralu I raskalašnom ponašanju na motorijadi u Trebinju te nakon susreta sa Radžinim prijateljima u Gacku nastavljamo dalje prema Tjentištu.
Obilazimo mi,pa nas obilaze grupe motorista ali nekako taman pred onaj loš dio puta sustiže nas crni GSXR milja sa suvozačicom u –Radžinim riječima: Moto Helankama!! Da bi Vam to približio,evo jedna slika iz arhive,da znate o čemu govorim:
Naravno da ih po onoj cesti lako sustižem I tako fokusiran vozim dooobar komad puta iza njih,ali tablicu nisam zapamtio!!
Lako se dogovaramo preko komunikacije da napravimo piš pauzu na Tjentištu gdje se u prolazu pozdravljamo sa kolegom motordžijom iz MK “ČIVIJA” Šabac na najboljem Hondinom uratku-VFR 750…
Krećemo dalje,uskoro sustižemo dosta brzu grupu Lozničana koji dobro poznaju put i policijske punktove pa se odlučujemo pridružiti i vozimo za njima. Usput pričamo,zezamo se i pošto vrijeme leti kad se zabavljaš vrlo brzo dočekuje nas :
Ulazimo u grad,stajemo da pitamo jednu stariju gospođu za put do Kamengrada i ona nas upućuje malo niže niz ulicu. Dolazimo do kraja ulice I tu dolazi do “Alea iacta est” momenta posle kojeg Radža odlučuje da definitivno trega imati GoPro sa sobom! Elem,stajemo,pitam ja prvu jaranicu za put,ona objašnjava,dolazi druga kaže da je bolje na drugu stranu jer ima veliki parking,nakon toga ona prva kaže:-Joj,ja se nikad nisam vozila motorom,bil’ ti mene povez’o? –Hajde,sjedaj! Radža to sve sluša preko komunikacije,umire od smijeha,s’oči ne veruje! I tako ja povezoh jaranicu tih 200-300 metara do tog parkinga gdje ona siđe sva u transu,oduševljena… Mi se tu lagano raspremismo
I krenusmo u obilazak
Nađosmo jednu pivnicu,naručismo piće I klopu I u međuvremenu odradili po Check IN I javljanje kući. Nije nam bilo prijatno kad nam je na kraju za dve porcije rolovanih ražnjića,salatu,hleb I piće konobar naplatio cjelih 7,50€!! Mislim,odrao nas je!
Situaciju nekako popravi mlada šankerica koja priskoči u pomoć Radži I donese kriglu vode da se malo povrati od iznenadne glavobolje…Nakon ručka,odosmo na most da se malo begovski odmorimo
U pamet nam dolaze stihovi Majki:”Hajde,vrijeme je da se krene” i mi se počesmo pakirati I dogovarati kuda ćemo. Kao stari prekaljeni bajkeri odlučujemo da se ne vraćamo istim putem,pu,pu,već da idemo nekim putem direktno iz Višegrada za Pljevlja. Tad smo bili smetnuli sa uma onu staru:preko preče,naokolo bliže…
Put onako,solidan I mi idemo napred a gdje,ne znamo. Bilo me strah priznati ali po količini Zastava skala I Yugo Koral 55 vozila imao sam osjećaj da smo pred Kragujevcom!
U susret nam dolazi grupa motorista na BMW motorima I pošto su Oni inicirali javljanje mi se u tren dogovorimo da to sigurno nisu “Arijevci” (jer da jesu ne bi se nama javljali) te smo ih samo mršnuli.
Ubrzo dolazimo do nekog račvanja,sa lijeve strane granica a put ide I nekud gore. Stajemo da pitamo kuda za PV,kaže službenik : -možeš ovuda a možeš I onuda,gore. –A kuda je bliže? –Ne znam,pitaj kolegu. Dolazi kolega,mi mu dajemo dokumenta I kaže: -Za PV idete gore,ali pređite ovde granicu da vam udare pečat pa se vratite da idete gore. Zašto da nam udare Srbijanci pečat ako mi idemo za CG? –Ne znam,odozgo se svi vraćaju po pečat mada I ne morate.Vraća dokumenta I mi krenemo gore. Dolazimo do druge granice,svi u čudu koji smo mi sad,pitamo: -Jel ovuda za Pljevlja? –Da,da,može ovuda. Dajemo dokumenta,oni pregledaju,uzimamo dokumenta I nastavljamo do Srbijanske granice. Na Srbijanskoj granici nas gledaju kuda smo krenuli,mi opet pitamo: Jel može ovuda za PV? –Može. Mi dajemo dokumenta,oni preko “Halo centrala,HALOOO” veze proveravaju podatke I Radža saznaje da do CG granice ima nekih 50ak km I da se taj prelaz tu zove Vagan,što je meni dao asocijaciju na istoimenu knjigu pok.Dr. Miomira Obradovića I sa tom mišlju mi krenemo prema CG. Put,evo slika sa bolje dionice:
Vozimo se lagano jer ima dosta šodera,rupa,i uskoro dolazimo do mjesta iz skorije Srpske istorije:
Nakon nekih sat I nešto vremena dolazimo do CG granice. Pita službenik,kuda? –Kući! –U redu,saobraćajnu. Ja u tank torbu,saobraćajne nema!! Dajem mu pasoš,On kaže: Nisi ti Miljanić. –Nisam. Totalna zbrka,kod mene Radžin pasoš,kod njega moj,on nekako nađe svoju saobraćajnu ali moje TRT,nema! Ja sve istresao ali nema. Šta sad? Kaže službenik:-mora da je dole ostala,lakše ti je poći dole po dokumenta nego sve vaditi nanovo. I šta ću Ja,crni rab Božji,okrenem se I onom cestom nazad. Radža krenu zamnom ali na onom mjestu gdje smo pravili piš pauzu osta da prištedi gorivo jer nam se obojici gorivo primaklo kraju. I ja spičim nazad do granice,dolazim a oni drže dokumenta I kažu: -Ispali ti iz kofera!
Nema veze,samo kad sam ih našao I ja opet gas gore.Prešao sam taj put gore I dole za cca 45 minuta kako mi Radža reče.Ubica R-ova
Dolazimo opet do granice,prolazimo I uz pozdrave za sretan put ispraćaju nas službenici. Noć počinje da pada,sa njom dolazi I svježina I mi se uz zalazak sunca spuštamo u Pljevlja. Tu dođosmo do pumpe I našu frku smirismo.
Nakon tenkiranja,zakopčavamo se I krećemo dalje. Ja idem prvi,palim maglenke u kojima su netom prije instalirane Osram Night Breaker Plus sijalice da idu u par sa onima u farovima (
) I na izlazu iz PV zaustavlja nas patrola jer nisu znali šta to ide u susret. Prilazi mladi službenik,pita jel znamo momka iz Tivta koji prodaje motor. –Koji motor? –Suzuki. –Koji Suzuki? –Plavo-bjeli. To sluša Radža preko komunikacije I pita da nije možda GSR. Dolazi stariji službenik do Radže I pita da li se to On njemu obraća? –Ne,pričam sa kolegom,preko veze. Nakon toga su nas kao dvojicu vanzemaljaca pustili da idemo,jer tu nisu čista posla… Nastavljamo dalje kroz borovu šumu mladu,I usput se dogovaramo da u Žabljaku jedemo jer smo doobro gladni a valja dalje putovati. Tu ja radim kardinalnu grešku I stajem u prvi lokal na koji nailazimo I naručujemo dve capricozze. Majstor pravi,mi gledamo kako vani steže zima,sve se osjeća na ugalj jer ljudi I dalje lože! Gotove pizze,ja uzimam zalogaj I osjećam ono hrskavo dno od gotove podloge za pizzu a istovremeno mi gornje nepce prlji OGROMNA količina sira koju je majstor stavio,kao da sam naručio Quattro formaggi sa extra sirom!!
Gledamo se Radža I ja,šta ćemo sad,šuti I jedi,gdje sad da tražimo drugo… Tu me Radža nagovara da jedem,pa daj uzmi još ali ipak smo na kraju ostavili po pola pizze jer “žurimo”…
Nastavljamo dalje prema Šavniku I uz priču I šalu jer gdje su mladi tu je šega dolazimo do Nikšića. Tu me Radža pokušava nagovoriti da idem sa njim za PG ali ja ne hajem za to već se pozdravljamo I rastajemo,On za PG,Ja za Risan. Malo mu dadoh po gasu I vrlo brzo dolazim pod okrilje Teutinog grada. E sad,svi koji me poznaju bi pomislili da ću odmah uraditi nešto po ovom pitanju:
Ali Ja,Bogobojažljiv kakav jesam,zahvalih Mu se što nas je taj dan obasuo svojom pažnjom I odoh kući spavati…
REZIME: 640 km,ogromna količina zajebancije sa Radžom,što uživo što preko komunikacije,avantura kojoj se nismo nadali.Nije bilo ovog OFF-Roada ni gliba,to je samo šala obožavaoci moji...
Prezadovoljan odjelom jer sam ga zaista istestirao od +30’C koliko je bilo u Višegradu do nekoliko stepeni iznad nule u povratku kroz Grahovo a ispod odjela sam imao samo tanku majicu I donje gaće.Niti mi je bilo vruće niti hladno,zaista izvanredno!! Po meni,vredi svake pare. Ostajte mi zdravo!
