Stara kineska poslovica kaže da put od hiljadu milja počinje jednim korakom, tako će ovaj putopis od 50 GB materijala početi jednim bitom . Iskreno se nadam da će vama biti zanimljivo čitati ovaj putopis, kao što je nama bilo praviti ga .
I prije nego što počnem pisati, dugujem veeeeliku zahvalnost Poki i Milanu na nesebičnoj pomoći oko planiranja ovog malog putešestvija.

Pa da krenemo:

DAN 1

Dvojac u sastavu Djuki Djuki i Ivan Grozni skovaše plan da se ujutro krene ranom zorom kako bi se što više približili rumunskoj granici.
A ruta je ovako izgledala

Prva pauza pada u Kolašin, da se napune neophodne količine ugljenih hidrata, prijeko potrebnih za ovaj put . Tu nastaje i prva slika



Zatim, ide se preko rodnog mi Rožaja, dje bježeći od kiše ne stigosmo ni jednu jedinu sliku napravit , te prvo stajanje napravismo u Novom Pazaru, kako bismo se dogovorili o nastavku rute



Tu pada dogovor da se ide preko lokalnog puta Biljanovac-Jošanička Banja-Aleksandrovac, dalje Kruševac, pa malo auto-putem, da bi kao krajnja destinacija za taj dan bio Zaječar.

Slike sa tog dijela puta:

čudna novo pazarska moda



i sami put





















Kao što se po slikama vidi, od Novog Pazara do skretanja za Aleksandrovac i mjesto Brus, put je veoma dobar, priroda prelijepa, ali je posle toga stvarno mučenje za voziti, jer je put veoma loš, prepun rupa i svaki motor koji nije iz enduro bratstva mloogo pati kroz tu dionicu .

Od skretanja sa autoputa, pa sve do Zaječara put je kao i snova, što se na donjoj slici i vidi:




to be continued...

Stižemo u centar Zaječara sa namjerom da nadjemo dvojac Sašu i Sašu i da ih i mi častimo piće u znak zahvalnosti što su prethodnu crnogorsku ekspediciju dočekali i ispratili kako dolikuje i da pronadjemo hotel nedje u blizini centra i tu prenoćimo.

Ekipica u sastavu Grozni, Djuki, Sale i Sale


Sad se razvezuje priča što i kako, i oni kažu kako nema šanse da spavamo u nekom hotelu i bacamo pare, već Saša zove redom svoje prijatelje da vidi da li ima neko sobe sa kupatilom da izdaje i pronalazi nam smještaj blizu svoje ribarske kućice, u mirnom mjestu zvanom Golubinje na obali Dunava, a nadomak granice sa Rumunijom i to sve za cijenu od 7 eura po osobi. Ekstra!
Tim ljudima jedno veeeeeeeeliko hvala, jer stvarno ne postoje riječi dovoljno jake da iskažu zahvalnost za sve što su oni taj dan za nas uradili.

Još malo slika pred predvidjenu krajnju destinaciju za taj dan

DAN 2 - Transalpina mora pasti

Ruta za taj dan je otprilike bila:



Dakle, ide se Dunavom do granice sa Rumunijom, onda ka Novaci odakle počinje Transalpina.

Slike:

Statua kralja Decebala je visoka 40m i to je najveća kamena struktura u Evropi. Radjena je od 1994 do 2004.g i na njoj je radilo 12 skulptora, dok je finansijer bio rumunski biznismen i istoričar Iosif Constantin Drăgan. Ispod statue piše "DECEBALUS REX—DRAGAN FECIT" (Kralj Decebal, izgradi Dragan)
I statua:

Sad počinju slike iz Rumunije:

Po slobodnoj procEni zaključismo da su ovo morali biti Rusi

E, sad ide interesantan dio. Odmah posle prolaska vrha Transalpine dolazimo do račvanja puta, jedan asvalt, drugi makadam. Ja kažem Djoletu da me malo snima da odvozim makadam dok se može, a on na to kaže: "Čuš da te snimam, vozim ga sa tobom!" Ja nisam neki vozač ni na on-roadu, a kamoli na offu, ali ipak ono što je za respect u svemu ovome je da Djole vozi off na kawasakiju z800 . Veli kako će taj zoutube snimak da pošalje likovima u kawasaki kao dobru reklamu.

Barem jedan kawa da radi ko sat ...

Evo i tih screenshotova