Eyo sad ispadoh jos i nepismen mada iskreno nisam obratio paznju na gresku kolege a i hvala galiote sto si tako brizan. Takvo srce jedino u bajkera moze kucat

Sent from my ALCATEL ONE TOUCH 6040D using Tapatalk

Razradi je fino i ne brini.Za brzinu,dovoljna tije putna 80-90.
Najbitnije je da uzivas u svojoj voznji i fino stignes.

Eto tako zelja da se ode u Mantovu je bila velika ali splet nemilosrdnih okolnosti mi

ne dozvoli, pa se poceh privikavati na novonastalu situaciju...

Uspjeh da rijesim nametnute obaveze, Mantova pocela a predaleko, odlucismo Zvonko i ja

da odemo u Trebinje. I tu je postojala mala prepreka koju drugari Budvani rijesise, na tome

im puno hvala, znace oni o cemu se radi...

U petak smo otisli Zvonko i ja a u subotu su nam se prikljucili Zlatko i Dino iz Bara i rodjo Ilija

sa kolegom Vladom iz Tivta:

Evo ekipe...

Sve vec znate o Trebinju jer je dosta bajkera iz CG bilo na tom skupu pa da ne duzim...

Pripreme za defile...


Pauza za pivo ispred Undergrounda...


Jagode imaju tonsku probu...

Ukratko, dobra svirka u petak vece kod Platana, sledeci dan siroka demokratija bez kaciga, masovan defile, pilo se pivo sa

organima reda, Jagode su odradile dobru svirku u kampu. Nedjelja ujutro i kisa, forsirani pokret od strane rodja Ilije koji

nam nije platio jagnjetinu u Mosko kako je danima obecava. Pi, sramoto...

Pozdrav za Zeljka Gudelja iz Trebinja koji nam je pomogao oko smjestaja jer nas je neki njegov sugradjanin prije toga

ispalio za apartman, no, njemu na obraz...

E, Trebinje je bilo lagano zagrijavanje za ono sto slijedi. Preko drugara sam upoznao Dejana iz Nisa

koji je veliki vespa fan i drzi Vespa bar u Nisu. Organizuje po prvi put vespa skup pa bi mu bilo

drago da dodje i neko iz CG. Zeljko iz Pljevalja je vec stari ucesnik takvih skupova, vrlo lako se

dogovaramo oko detalja i akcija krece. Sve ovo se desava 26-29 juna, ja krecem u cetvrtak iz PG,

spavam u PV i ujutro Zeljko i ja nastavljamo dalje za Nis.


Pauza za pivo na Djurdjevica Taru...


Cijelu noc je padala kisa, ujutro staje, konobar Laketic nas prati ka najrodjenije...

Vozimo preko Jabuke, zatim preko Pestera, fatamo se Kopaonika i cekamo da pocne kisa svaki cas a bogami je bilo i studeno.






Kratko poziranje na Kopaonik dje se konacno pojavljuje Sunce...

Poslije je vec bilo malo lakse, prave se pauze za tankanje i kafu i tako do Prokuplja, dje stajemo da jedemo. Rostilj je bio

top i prejeftin ali smo cekali da gazda izgleda zakolje june pa da ga spremi. U cekanju i jelu je proslo debelih 2 sata, mi

izgubili osjecaj za vrijeme ali Igor iz Valjeva zove i dize frku dje smo, kad vidje da je sve ok zeza da izgleda da smo preko

Soluna krenuli.


Dolazak i zauzimanje pozicija...



Domacini nas docekuju, placamo kotizaciju za skup i dobijamo majice, po litar dvotaktola, kupone za jelo i besplatno pice, brosure

grada Nisa. Prvi utisak je vrhunski, mislili su na sve. Neizbjezno pivo i cojkanje a zatim nas vode do smjestaja da se malo osvjezimo

i presvucemo za zurku. Obavismo i to brzo pa nazad u Vespa bar:


Igoru ne daju ni ovdje oka otvoriti...





Inace ako ikad napravimo Vespa klub CG, Zeljko ce kao najiskusniji biti predjednik a Igoru cemo dodijeliti titulu predstavnika za

dijasporu, obzirom da zivi u Valjevo a porijekom je iz Cuca...

Sledece jutro okupljanje, dorucak i pripreme za defile i ekskurziju:


Ne moze se od vazduha zivjeti...



Buduci predsjednik...


Vespasian ekipa iz BG...


Ovo je jedan od tri koje bi posjedovao, klasika...


Vespe se spremaju za defile...


I neka integra se ugurala medju ose ali oprastamo, na njoj se voze novinarka i fotograf...

Ovako izgleda enterijer u Vespa baru:







Za subotu domacini su isplanirali da napravimo defile kroz Nis, potom obilazak Cegra dje se nalazi spomenik Stevanu Sindjelicu i njegovim

junacima, poslije toga da se obidje Cele kula, hidrocentrala u Sicevackoj klisuri i na kraju se ide u Sicevo dje ce biti rucak i moto igre:



I kolega iza mene je Mitrovic iz Nisa. Poz rodjo!


Zeljko vozi po crnogorski...



Cegar...



Zeljko i Bogi iz Vespasiana...


Cele kula...



Prilika da se slikaju masine...






Tomi i njegov drugar su dosli iz Makedonije sa dva nova gts-a...


Poneki sefi... Srle iz BG i ja, dva najgabaritnija ucesnika...

sve se nadam da ovo nije sve, da će bit i put nazad, jel?
ovo do sad, extra! hvala što podijeli sa nama.

Komšo @marinero toliko volje da se pođe na put pa i vespom ja nisam gledao. Svaka čast na tom duhu i na lijepim fotkama naravno.

Svaka čast !
Ovo je extra !
Nešto što odudara od klasičnih priča tačka A-tačka B.

@poka: Ima jos druze, zar sumnjas u to?

@ceasar: Komso, vremena se ima a pamet me ne smeta...

@montenegro: ima i C i D ali to vec prevazilazi granice putopisa...

Da vidim dje sam stao... Evo pofatah, krece se u Sicevacku klisuru da se obidje hidrocentrala:




U hidrocentralu ce ulazi u malim grupicama pa se pauza koristi za jos slikanja i davanje izjava novinarima:



Ova je presla prosle godine 7500 km za 26 dana... Sto reci...


Vozni park organa reda...


Svaka im cast na korektnosti, na slici su jos i Makedonci, Tomi i drugar...

http://www.prva.rs/web-tv/info/tacno1/1 ... vespi.html" onclick="window.open(this.href);return false;

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=869798&fs=1" onclick="window.open(this.href);return false;

Kad je cika Joco rekao da mu je ovo odskocna daska nastao je delirijum medju prisutnima...


Pokret ka slikarskoj koloniji...

E sad slijedi dio sa vrlo malo slika, parkirale se zujalice, opustila se atmosfera, neko je prosvercova i malo rakije za aperitiv.


Pasulja nije moglo faliti...

Kad smo se lijepo pripomogli pristupilo se moto igrama. Sto reci, ja sam odustao od takmicenja jer je moj rodjo Nislija ucestvova

pa da ne bude previse Mitrovica, sve je bilo fer i viteski, epilog je sledeci, Igor (nas Cuca) je bio najspretniji u sporoj voznji,

Zeljko i Igor su ufatili kobasicu u finalu, mene su uvece dali diplomu za ucesnika sa najudaljenije destinacije, sto znaci da je

najveci dio diploma i plaketa zavrsio za nas sto...

Poslije smo protegli noge do vidikovca:



Zeljko i Beogradjani...


Ostatak Beogradjana i ja... Poklopise nas ovi Beogradjani...


Ima tu neki poligon, klinci od malih nogu znaju sto valja i fataju ruku...

Kad smo sve obaveze ispostovali, odlazimo da vidimo Nisku banju.


Malo prosetali, pojeli po sladoled pa pomalo nazad da se plaknemo i odmorimo. A moralo se gledati i Brazil-Cile...