Poceh ovu temu pa je red da i ja kazem razloge mog razmisljanja.
Prvo :
Za mene je motor prevozno sredstvo kao i svako drugo ( naravno da su tu osecaji malo drugaciji nego kad se radi o autobusu )i do treceg razreda osnovne skole sam sa ocem isao u skolu tim prevoznim sredstvom ( bio je ucitelj u istoj i, naravno, on je vozio
a poslije su nam bile razlicite smjene pa sam ja, nazalost morao autobusom )
Drugo:
Sinu sam za sedmi rodjendan kupio motor da bi od malena ucio da vozi a ne da sa nekih 16-17 godina ufati 2-3 kruga tudjim motorom i da misli da zna da vozi bolje od Rossija. Vremenom je stekao takav respekt od motora da me uopste vise nije strah kad negdje sam ode u voznje. Tada nije bilo lako ucit dijete od 7 godina da vozi, mislim da sam pretrcao jedan krug oko svijeta za njim, ali sad mogu da kazem da se isplatilo.
Trece:
Cerka se vozi samnom na motor iz ciste ravnoptavnosti ....... ????????????
Kakve sad ravnopravnost ima veze sa voznjom djece na motor ........ da nije ovaj sto prica lud ....... sto je s njim jutros
I te kakve veze ima moj brale, i te kakve.
Pustis zenu da i ona polozi za motor, kupis joj isti i onda kazes : U, jbt, sto cu sad sa djetetom ........... babe i djeda nema ovdje pa da je ostavis kod njih, ni strine ni tetke.
Nista, rekoh, vozicemo se dok je ona u skolu.
Kakvu crnu skolu, pa motori se voze kad je raspust ....................
I tako rekoh: Emilija oces li s tatom jedan krug moto........ Ma nisam ni zavrsio kad ona kao iz topa : " Ja Pappi, das ist sooooooo cool "
I od tada do danas jedno 15000 km smo presli zajedno naravno
" pod punom ratnom opremom "
I misljenja sam da je od motora za djecu
biciklo puno opasnije 
)
