Od Berana pa do gore kako kaže narodna pjesma , Od Berana smo se popeli na Bjelasicu preko Jelovice i smjestili se u pl dom Vranjak. Rok je baš bio dobro izmučen zbog bolova u stomaku i morao je hitno u krevet da odmara a i ostali momci su bili umorni pa su odlučili da popiju koju rakijicu i ostanu u domu. Premda je bilo oko 6 i 30 ja sam pošao da se vozim još jedno 2 ure.
Odmor nam je svima prijao i probudili smo se puni entuzijazma aliii magla i siiiitna kiša. Baš mi je bilo žao jer momci nisu mogli ništa vidjeti jer je vidljivost na trenutke bila 2-3m. Bili smo na Zekovoj glavi ali nije se ni repetitor mogao vidjet a kamoli Pešića jezero. Kasnije smo pošli na Šiško jezero gdje smo se malo i vozili po jezeru bez bojazni da će mo se skvasit jer smo već bili mokri. Tu smo kao što Roman reče probali da prepriječimo od Šiškog do Svatovskog groblja ali zbog magle nije bilo šanse pa smo se nazad vratili pored Ševarnog jezera na Bjelasičku kosu i odatle na Biogradsko jezero koje se isto zbog magle nije moglo vidjet kako valja. Bjelasica je sva blaga i gostoprimna i baš mi je žao što su magla i kiša donekle pokvarile ugođaj i omele me da drugovima pokažem čari prelijepe Bjelasice.
Spuštamo se sa Biogradskog na magistralu kad tamo sunce i ni traga kiši , skrećemo desno par km do Štitarice .....
Last edited by NikGold on 24 Apr 2012 12:52, edited 2 times in total.
I to sto velis,ajde da se mi isprljamo ali motori nedaj boze .Danas sam bio cijeli dan po Bjelasici i to sam i sada kad ovo citam zaista mi je zao zbog ove magle jer se rijecima nemoze opisati ljepota planine.
Dobro da nastavim, več mi je malo šteta, jer ovaj trip nagiba se prema kraju, pa time i moje podoživljanje, kada pišem ovaj ride report.
Uz vatru se mi dobro zagrijali i osušili, pojeli dobar stari smoki, paštetice, nutelu, zdenka sir i malo hleba... štogod nam je ostajalo i dobro se okrijepili.
Onda smo nastavili magistralom i popeli se prema Sinjevini.
Vreme se ispravilo, nema više kiše i magle, pa smo imali dobar pogled. Pa je sa time i naša dječja razigranost bila na vrhuncu.
Dođemo mi tako prema livadama, ali malo nam magla opet kvari pogled, pa se tako drugčije pokušamo zabaviti, naravno ravno preko livada, radije nego po putu. Vjerovatno nam je više interesantno, kad ne znamo šta bude i manje je predvidljivo nego pravi put.
Znam, i ja sada kad gledam, ne čini mi se ništa drugo nego ravnica, kad se Peter penje uzbrdo na kraju snimce, ali...
hajde da ponavljam, to brdo stvarno je mnogo više uzbrdo nego se čini na snimci. A ima i mnogo vlage (rose) od magle i kiše, pa je sve vrlo klisko.
Da se nisi penjao punim okretajima sasvim ravno uzbrdo, sigurno ti odklizi stražnji dio, a trebao si i malo popuštat na gasu ponekad, da ne proklizi.
Nešto takvo se i desilo Nachotu, pa je pao usred brda. Kad se htio okrenuti, da se pušta dolje, (jer nije bilo šansi da starta uzbrdo usred brda), padne mu Yamaha na dolje i slomila mu se prijedna kočnica. Tako se i nije mogao pustiti nizbrdo samo stražnjom kočnicom, jer je bilo preklizko i samo bi letio na dolje bez kontrole. Tako smo svi morali da pomognemo da spustimo motor nizbrdo. No meni je srečom nije bilo potrebno, spašavalo me snimanje
Poslije toga odlučili smo da trebamo srediti kočnicu, ili ne možemo nastaviti enduro takvim tempom.
Odlučili smo da idemo preko Sinjevine, Žabljaka prema Nikšiču i tamo pokušamo neči nekoga da zavari kočnicu od aluminija.
Tako bi i zaključili enduro, jer bi poslednji dan našeg boravka u MNE htjeli još na rafting.
Tako se mi vozimo kliskom ali prekrasnom prirodom
Več smo došli na asfalt, a Janko je opet trebao malo besplatnog benzina
To se desilo baš pored vikendice nekog njegovog prijatelja. Jesam li več spomenuo da se u ovoj zemlji svi poznaju međusobno?
To je stvarno dobro i lijepo i kad zagusti, svatko svakome pomogne. Žao mi je ali toga je sve manje na ovom planetu.
EEE, još jedno od mnogih prekrasnih jezera u MNE
Pošto smo znali da se bliži naš kraj ove enduro avanture i da odsad ima samo još asvalt prema Šavniku i do Nikšiča, htjeli smo iskoristit svaki preostali trenutak na terenu, pa kad sa Petrom vidimo ovo brdo, ne treba da se dvaput pogledamo, i znamo da hočemo da se penjemo, a naravno ni Janka nije trebalo baš pregovarati, da se popne uz nas.
Poslije toga bilo je još samo asfalt prema Nikšiču koji nas je vodio krasnom prirodom sve do Nikšiča, kdje smo se sreli sa Mračnim, koji nam je doveo gume do vulkanizera, koje nam je čuvao kod njegove kuče za nas. Tako smo taj večer opet stavljali našu cjestnu opremu (asfaltne gume, lančanike, itd).
Poslije toga svi smo skupa otišli na teško očekivano Nikšičko pivo u centar grada i malo se raspričali.
Bila je to poslednja večer sa Jankom jer on poslije toga išao je u Podgoricu i onda odmah na more, kdje je ostavio cjelu svoju obitelj za vrijeme našeg dolaska u MNE. Znači njegova je gesta stvarno snažna i nešto tako ne zaboravlja se. Janko si je stvarno uzeo vrijeme za nas i toliko dana bio spreman da vozi sa nama, da nam predstavi nekoliko slatkiša ove prekrasne zemlje. Janko stvarno sam ti zahvalan za sve što si uradio za nas. Potrudio si se da nam isplaniraš rutu, nočišta, hranu, sve informacije o krajevima, brdima koje smo odvozili. Uvijek si bio spreman s nama podijeliti mnogo zanimih informacija o svemu. I osim svega bio si i dobar kompanjon, koji se prilagodio, šalio i zabavio sa nama. Bili smo odličan tim i jedan si rijetkih enduraša, koji ima stil i karakter, sa kojim bih mogao odvoziti u budučnosti još koju, mnogo težiju i daliju turu.
JANKO HVALA TI NA SVEMU I UVIJEK SI DOBRODOŠAO I MOJ GOST!
Te smo večeri spavali u prijatnom hotelu u Nikšiču, odakle smo trebali da idemo na rafting, ali je bio to vrhunac sezone i mogli smo iči na rafting samo da smo rezervisovali koji dan prije. Tako, da nažalost to nije došlo na red, ali nema problema, možemo mi to sljedeči put.
Sledeče jutro Rok je pronašao praznu prijednju gumu na Yamahi, a meni je nešto metalno ružilo na prijednjem točku, pa smo išli do nekog drugog bliskog vulkanizera da provjerimo.
Najprije smo sa majstorom popili svatko po dvije male rakijice, a onda smo provjerili u čemu je problem
Izkazalo se da onaj vulkanizer od jučer koji nam je stavljao cjestne gume, nije baš imao prakse i napravio nekoliko štete. Roku je probušio gumu pajserom, i tako je ostavio, pa se ispraznila za jedan sat. A meni je savio diskove (?bogami neznam kao to) da su ružili po nosaču pločica i skupljale se metalne spirale oko njega, koji su se strugali od diska!
Pa smo ih tako ravnali i sve rješili.
Međutim nam se poslije doručka pridružili i Peter i Nacho, koji su nas tražili po gradu, jer im nismo rekli kdje tačno idemo. I pronašli nas. Nacho je več imao zavarenu kočnicu, pa smo je samo još trebali da stavimo na motor.
Stvarno zaboravio sam šta je Peter trebao da sredi na svom motoru, ali ova fotka izgleda.... stvarno sasvim drukčije... ali siguran sam da je voli, jer zadovoljan je sa njom
I ovog dana nam je na pomoč uskočio drmračni, pa nije mu bilo druge, nije htjeo da prošle dane endurira sa nama, pa je za kaznu morao, da bude naše spremstvo po gradu, da vozi opremu i čuva je.
Pre odlaska iz MNE doši smo opet do njegove kuče kdje je za nas čuvao kofere i sve što nam nije trebalo u crnogorskim brdima. Tako se mi otovorili koferima i pripremili za naš povratak kuči. Zapravo i nije bila greška, što nismo išli na rafting jer smo imali mnogo toga još da sredimo taj dan i tako smo mogli lagano da idemo prema jadranu, jer naš plan je još nekoliko dana boraviti uz jadransku obalu.
Pre odlaska se još tako skupili u uspomenu.
Ivane hvala ti što si čuvao svu našu opremu i uzeo si vrijeme da nas vodiš po gradu, rezervisaš hotel i sve!
Ima još zabavne priče šta se sve dešavalo sljedeče dane jer nam još mnogo trebalo, da dođemo kuči.
Znači to je samo kraj enduro priče ovog putovanja.
Ovaj sam report obečao Janku, pa nisam mogao reči ne, kad je on toliko toga uradio za nas. Ali nije mi ni teško bilo uložiti to vrijeme za taj report jer uživao sam u enduriranju isto kao uživam i u podoživljajima kad pišem uvu priču, jer to je stvarno bilo nešto nadrealno.
Ali bit svega je u tome da sam htio svima, da pokažem, kako se može doživljat vašu zemlju, a u našoj i u mnogim drugima prema zakonu se to ne može više. Doči če takav zakon zasigurno, još prebrzo i u vašu zemlju, pa vam ovom pričom objašnjavam šta se promašuje u ovoj zemlji, jer ne želim, da itko promašuje takva iskustva!
Jos jednom : momci svaka vam dala a Janka i DrMracnog zvanicno proglasiti "nadrealistima"
Fahre nie schneller als dein Schutzengel fliegen kann
Ali neki od nas nisu travu pasli,
Pa su nogom u grob a nisu odrasli,
Miliji im pomet i motora jeka,
Mi slobodni nekad, oni dovijeka. N.Milakovic bajkerima
Ni jednog jedinog trenutka nisam zažalio što sam prekinu vrhunski godišnji odmor sa porodicom i nastavio ga sa vrhunskim momcima i enduro vozačima. Da je bilo pet puta lošije bilo bi vrhunski i fenomenalno.
Nadam se da nas neće zadesiti ista sudbina kao Vas sa glupim zakonima koji brane sve i svašta. Daleko smo mi od toga , jedimo mi je žao što nemamo svijest da smo svi ovdje u gostima i da ovo ništa nije naše već naše djece i budućih pokoljenja . Strašno se stidim razbacanog smeča na Kapetanovom jezeru i na svim ostalim mjestima gdje mu mjesto nije. A i nažalost sam tužan što su naše planine već uveliko željne dječijeg žamora i igara , kao i da su i one tužne što su napuštene od ljudi.
Momci su se dugo lomili dali da ovaj dan bude poslednji enduro dan ove vožnje i uopšte mog druženja sa njima i Naćova serija padova kod crkve Ružice je dala odgovor. Bez prednje kočnice na offu nema što da se traži i skratili smo put do NK. Plan je bio tog dana da se obiđe i Zabojsko jezero ,i Crno , Zminje .. da se spava na Žabljaku i sutra dan preko Male CG, Sušičkog jezera, Nedajna, Trse , Boričja, Borkovića, Dubrovska, Duži, Šavnika, Bijele ,planine Lole, Krnova vratimo u NK.
Svaka enduro vožnja mi je uspjela kad se kući vratimo u jednom komadu bez povreda jer zbog samog terena , adrenalina i stalnih pomjeranja sopstvenih limita stalno smo jednom nogom ili bolje reći točkoom iznad provalije i to je moj Roki ono nadrealno u čitavoj ovoj moto priči.
Meni je ova vožnja prijala na prvom mjestu zbog dobrog druženja i što sam stekao nove prijatelje i ako sam bio ograničen time što nisam koristio druga DŽeka što je za neke koji me znaju takođe nerealno .
Četiri dana za redom vožnje sa endurašima koji su svi za komad bolji vozači od mene mi je dalo mjesta baš velikom napretku u mojoj vožnji. Što zbog obaveza a što zbog toga ŠTO NEMAM SKIM da vozim (Mračni ovo tebe direktno i lično prozivam kao protagonistu i gurua ) , vozim baš rijetko i svaki put kad vozim više od pola dana mi treba da se opustim i da se uvozam. Pa zbog toga i forsiram i žao mi da stanem kad ufatim foru
Romane prijatelju hvala Vam na posjeti i tebi i momcima vrata moje kuće su UVIJEK širom otvorena. Veliki pozdrav za momke i znam da i oni imaju dobrih slika pa ne budi lijen da ih uzmeš od njih i postaviš ovdje. POZ i živjeli
Last edited by NikGold on 14 Sep 2011 14:06, edited 1 time in total.
kako kaže narodna pjesma , Od Berana smo se popeli na Bjelasicu preko Jelovice i smjestili se u pl dom Vranjak. Rok je baš bio dobro izmučen zbog bolova u stomaku i morao je hitno u krevet da odmara a i ostali momci su bili umorni pa su odlučili da popiju koju rakijicu i ostanu u domu. Premda je bilo oko 6 i 30 ja sam pošao da se vozim još jedno 2 ure. 
.Danas sam bio cijeli dan po Bjelasici i to sam i sada kad ovo citam zaista mi je zao zbog ove magle jer se rijecima nemoze opisati ljepota planine.
.
) , vozim baš rijetko i svaki put kad vozim više od pola dana mi treba da se opustim i da se uvozam. Pa zbog toga i forsiram i žao mi da stanem kad ufatim foru 