Prisiljen sam ovaj putopis početi tužnim tonom, jer do sada sam na svaki moto event odiJo sa svojim wingman-om, Srbinom sa Cetinja, ali ovaj put ne beše tako... Naime, on više nije među nama i njemu posvećujem sljedeće stihove:
"...mi bili smo drugovi, što se kaže "mrak",
al mi njega odnese pošast zvana brak..."
Eto toliko, a sad da krenemo redom,
DAN 1. (i noć
)Dakle, u ponedeljak krenuh na posao sa namjerom da efikasno iskoristim svoje radno vrijeme i da kasno popodne zapalim pravac sjever, pa dokle mognem. I tako i bi, krenuh oko 7 popodne sa jedinim ciljem - da me mrak ne fata u kanjon, i da se primaknem majčici Srbiji. I tako dadoh po gasu, ali sve u okvirima ograničenja
. Prvo stajanje napravih u Bijelom Polju, dje me mrak već uveliko prigrlila. Posle kratkog odmora odlučih da na Zlatibor konačim i nastavih dalje. Na samoj granici dosta kamiona čeka na carinski pregled, ali se provukoh i bez mnogo zadržavanja prodjoh granicu. Moram reći da na putu ka Zlatiboru nije bilo nešto kola, već samo ti kamioni sa šleperima koji su stvarno bile prave kamikaze i znali su da u noći, u lakat krivini, pod velikim gasom ulete i predju na suprotnu stranu, tako da sam morao baš da pazim da ne završim kao suvenir na braniku nečesovog kamiona
, da je crkao punjač "made in China". Nemoguće 
. 
. 
), proslavim praznik (ne)rada na salašu u predgradju Novog Sada.
