POSLE 70 GODINA....

[Charuga]

Braco moja ja jos kuci nisam stigao kako sam krenuo na put..... sada sam tu kod Vas na Svetom Stefanu.... pokrstario sam malo i kroz Bosnu ali o tome kada dodje na red....HVALA Vam na lepim recima ....

[Charuga]

Vracam se prema prodavnici, cizme i pantalone su ogroman teret....
vrucina jos veci, za pravo cudo tada sam jos cvrsce resio da ne odustanem...ako to sada uradim verovatno nikada vise necu....
....moj sin i onako nezna nista o Stevi, mozda se i on zainteresuje......... ako procita ovo jednoga dana...
....mlad je i u godinama kada se misli na druge stvari...ja eto dodjoh do tog stadijuma gde te koreni i pretci veoma privlace...
....tako je valda kada prodje mladost....
Opet sam ispred prodavnice....razmisljam da uzmem hladno pivo ali odustajem...treba mi bistra glava....dobar je i sok...
Merkam tako retke prolaznike, zastanu, lepo popricaju ali sve se svodi na isto.....
Dok....... u jednom momentu nedodje traktorcic Ferguson sa nekim priborom pozadi....
... vec mi dosadilo da zaustavljam ljude i razmisljam se hocu necu, kad on stade kod prodavnice....kakva sreca...
Pitam i njega isto i cekam odgovor kao i od svih ostalih.... medjutim starina rece....

"Ja sam jos kao mali cuvao crne svinje kojih vise nema sa starijima po celom ovom potezu....tada je jos uvek bilo puno miniranih mesta...do skoro se cistilo...a nebi me cudilo da ih jos ima po sumama.... da kaze mnogo je mladih ljudi tu poginulo, sto im se imena nezna ...mnogo je grobova zaboravljeno....obelezja zarasla u travu...."
Pitam ga za Stevu Acimovica...kaze"neznam....ko ce popamtiti a i godine su tu"... ispricam mu sta sam slusao kao mali a on zivnu.... "neznam kaze kako se taj momcic zvao ali zna gde se desilo i gde je sahranjen"
...upamtio po pricama starijih kako se razneo minoim.... ja zanemeo...kaze... "puno puta sam se odmarao ispod tog zasecenog cera, na drvetu ima urezan krst koji je do sada vec srastao sa korom:..... prica se podudara... nisam uzalud dolazio....
Pitam ga kako da nadjem taj grob....
....molim ga da mi pokaze...platicu...
.... nije njemu do para, krenuo je da zavrsi svoje paorske obaveze...zemlja trazi slugu ne trpi gospodara pa tako i on mora da joj se povinuje....
Ima li sta gore....gledam kako traktor odlazi....znam da sam na pravom mestu....
da,... rece mi usput da, sam, nikada necu naci... tu je nekada isao put koji je zarastao...grob je u sumi....uzalud da pokusavam ....
Sta sada da radim.... racunam ima jos starih ljudi...naci cu nekoga....uporan sam... pitam za najstarijeg u selu....kazu, malo nize niz ulicu....Grujica Nesic preko 80 god....
Spustam se opet peske do te kuce.... udjem u lepo uredjeno seosko dvoriste....tu mu je supruga, jako prijatna zena...kazem joj razlog moje posete i moje muke....ona kao i ostali nezna za to,
... ali zove deda Grujicu...deda u dobroj kondiciji bistre glave.... zna dosta, cuo je za dogadjaj koji ja opisujem ali nezna gde se to desilo.... objasnjavam da mi je covek na traktoru to ispricao....pita" kako se zove"....ja neznam,
.... ali trk do prodavnice, dobijam informaciju i kazem Grujici da je to bio Jovan Nesic...
Deda kaze " pa to mi je brat"....zamisli se a babi nebi tesko ode do njih kuci.....vraca se ubrzo i zove nas.... kaze ajde,  odvesce te Jova gde treba... sa nama polazi i Grujica... ja razoruzan njihovom srdasnocu i predusretljivoscu, krenuh za njima...
Ulazimo kod Jovana u dvoriste a njemu neprijatno...pravda se da ima puno posla...da radi sam...da je omatorio ali eto ostavice sve to i povesti me do tog cera....
kaze mi da doteram motor u dvoriste u ladovinu....
Nude mi pice...ispijam tri case zove sa ledenom vodom na eks....tek sada osecam koliko sam zedan,,,,,

Jova ubacuje mene i deda Grujicu u stocnu prikolicu i po brdovitom i blatnjavom terenu ka izlasku iz sela....







Put dzombast...krivuda kroz atar prema sumi.... ovuda je tesko i peske a kamoli sa mojim motorom...za enduro....idealno...









Vidim sada da bih samo uzalud pokusavao da nadjem nesto sam ovde.....

[DrMracni]

nije nego uzivas!

[Charuga]

U hladovini sume stajemo..... stari Jovo mi pokazuje drvo....ja izlazim ali nekako nista ne kapiram...oni i dalje na traktoru....





Kazu tu je..... ispod tog cera sa te strane.....



Zagledam se u koru a tamo stvarno....krst....urezan te 1941....stopio se sa korom....



Pa ja upravo stojim iznad mesta gde je pokopan......



Starine se trude da raskrce malo siblje.... a ja samo cucim tu... polusvestan da smo ga nasli posle 70 godina....





Gledam taj siprag i mislim sta je 70 god. mislim dali je pravedno casno izgubiti glavu i onda otici u zaborav....razmisljam da 70 godina i nije neki period...osim za nas smrtnike....
Razmisljam o tome, dali me moze videti....spoznati da ipak nije zaboravljen....
Razmisljam o njegovim poslednjim trenutcima...ranjenoj i poginuloj bolnicarki..... da li su tu postojale neke simpatije ili cak nesto vise....
dali je doziveo slatke muke ljubavi i dali je mozda bas zbog njih ostao ispod ovog drveta...
Dali je okusio slast zenskih usana....dali ga je slast tih usana zadrzala ovde.... ili...
mozda nije doziveo nista od toga.... mozda ga je samo mladalacka groznica i zudnja bez spoznaje telesnog zadovoljstva oterala u herojsku smrt....
Kako god bilo...slava mu....ponosan sam na njega....
Razmisljam dali bih ja imao hrabrosti da otkacim bombe i cekam da dodju do mene da zajedno odemo ili bih se predao i molio za zivot....neznam... ali mu podsvesno i zavidim...kada se vrata zatvaraju treba otici casno....
....svestan sam da sam uzeo previse vremena ovim dobrim ljudima....polazimo nazad...istim putem....sada mi izgleda drugacije....poznato, kao da sam ga nekada davno i sam prelazio....
Ubrzo smo u poznatom dvoristu.....





Htedoh da odem do prodavnice da kupim nesto da popijemo....nedozvoljavaju...u kuci ima svega...nude mi da jedem...ljubazno odbijam....uzimam ono pivce, sada mu je vreme....
Ostajem jos neko vreme sa njima u dvoristu...uz obecanje da cemo se opet videti...naravno zahvalan sam im neizmerno....
Sedam na motor a oni me ispratise ispred kuce....



Put iz sela vodi uzbrdo.....jednog momenta cini mi se da me neko doziva....stajem, mislio sam da je neko od njih....nista....nastavljam desno a glas se opet javlja....stajem kod raskrsnice gde se skrece za Manastir Djipsu...gledam nazad i imam utisak kao da me neko doziva....i prekoreva zasto ides, tako brzo....hoces li doci ...opet....kada...
Cini mi se da mi se u glavi mesa jos puno i puno glasova i jauka....koji dozivaju da i njih neko nadje....tu su cekaju...vreme odavno vise nista neznaci.....

Skrecem desno u Manastir.... uzimam i palim svecu sa Stevu i za sve one zaboravljene i nezaboravljene koji tu izgubise zivote, bez obzira na kojoj su strani bili...odavno oni nisu vise neprijatelji vec mucenici koji pogubise glave u suludim vremenima....

[Lu$o]

Stvarno bez komentara svaka čas

[LION]

...sto ti je zivot i sudbina....da si knjigu krenuo da pises i da si je nazvao,,poslije 70 godina,,opet bi i nju procitao....ko zna koliko ih tamo ,,pociva,,...znanih i neznanih....interesantno je kako ni u jednom momentu nisi posustao nego si bas bio uporan da dodjes do samoga kraja...svaka cast ...tebi...i stevi.

[Roki]

Ova slova, na ovom papiru, nijesu bila mrtva vec su, itekako, imala dusu....
Neka Steva pociva, sad kad je nadjen, u miru a tebi, njegovom potomku, svaka cast

[mikeli.pg]

Svaka cast majstore. Odlicna i dirljiva prica, ispricana da se lako cita, sa puno emocija.... Drago mi je da si ispunio cilj.

[wulfy]

Lijepa ispričana priča, nažalost, opet tako tipično Balkanska ...

P.S. Obradujem se kada vidim da je Charuga postavio putopis jer znam da ću pročitati nešto zanimljivo

[DUKA]

s paznjom citam svaki carugin putopis.
ova prica je nesto posebno.

svaka cast majstore!!
bravo!